Сви планови за будућност српске покрајине (2): Од Кипра до Хонгконга
Вести онлине 01.10.2019 | Д. Декић - Вести
Српски и албански политичари, али и међународна заједница нудили су више решења од поделе Косова, суштинске аутономије, надзиране независности, размене територија, до независности. Последњи се огласио српски члан Председништва БиХ Милорад Додик који сматра да четири општине на северу Косова треба да остану у Србији и да јој се припоји Република Српска. На свој модел по угледу на Хонконг, протеклих дана је подсетио бивши премијер Србије Војислав Коштуница који је био за надгледану аутономију, а не
План има председник Србије Александар Вучић, али чека прихватање, како је казао, албанске стране да би јавности представио решење које подразумева разграничење. Трајно разграничење је била опција бившег председника СРЈ, књижевника Добрице Ћосића, првог заговорника поделе Косова, док Слободан Милошевић није хтео да се макне од аутономије. Трагично страдали премијер Зоран Ђинђић је имао више предлога. Федерализација попут БиХ, према којој би Албанци и Срби имали
