Тужна приповијест о другу Квиску
Н1 Инфо 16.10.2019 | Борис Дежуловић
У она времена, лако бисте их препознали у гостионици, у каквој колодворској шпелунки или јефтином радничком буффету: ушао би старији неки неугледни, свакодневни тип у кишном мантилу, сјео за стол недалеко вашег, зазвао конобара да му донесе мало пиво, па из џепа извадио згужвану енигматску ревију са скандинавским крижаљкама и ону тада доста популарну кемијску оловку с улошцима у три боје: црној, зеленој и црвеној.
То су били теренски доушници, најнижа врста у хранидбеном ланцу: крижаљка је била лоша маска из првог разреда основне удбашке школе, упадљиво очити разлог зашто би нетко у гостионици сједио с кемијском оловком у руци и полузаинтересирано записивао нешто за столом, а да не буде сумњив. Кемијска оловка у три боје била је из другог разреда основне удбашке, то је било за случај да се један од уложака, глухо било, истроши усред повјерљиве прислушкивачке операције. А
