Грешка 404: Повреде дигиталних права у последњих пет година

Бојан Перков је пет година бележио шта се дешава на интернету у Србији.

Као истраживач невладине организације Шер фондације прикупио је податке о 481 случају повреда дигиталних права и слобода.

Од маја 2014. године до августа 2019. године, већина ових случајева није доживела судски епилог, пише у извештају који је ова организација недавно представила.

Извештај носи назив Грешка 404 или Еррор 404, добро познати код са којим се свако некада сусрео на интернету - означава да страница која је некада постојала више није доступна.

Перков је пет година бележио примере техничких напада, повреда приватности, претњи и притисака, као и манипулација и пропаганде.

„Најинтересантнији је нехајан однос према подацима, који не важи само за државне органе, већ и много приватних актера не води рачуна о томе шта се дешава са информацијама које су прикупили&qуот;, каже Перков за ББЦ на српском.

Од поплава 2014. године до здравственог картона Марије Лукић

Први случајеви забележени су у пролеће 2014. године.

„Технички напади, неовлашћена и незаконита продирања у информационе системе, били су актуелни у пролеће 2014. године. То је било у време поплава и првих текстова о докторатима српских политичара&qуот;, каже Перков.

На мети напада били су информативни портали и блогови.

• Поштују ли се у Србији дигитална права грађана
• Како се цурење информација и новинарски извори користе у политици

Пет година касније, текстове који нестају са портала заменила је друга врста кршења дигиталних права.

„Годину 2018. и део 2019. обележили су притисци на приватност - цурење података о личности је повреда које највише привлаче пажњу&qуот;, објашњава Перков.

Прошле, 2018. године, забележено је 18 случајева цурења личних података, а мета су у 16 случајева били грађани.

Детаљи из здравственог картона Марије Лукић, жене из Бруса која је председника ове општине оптужила за сексуално узнемиравање, у фебруару 2019. године осванули су у таблоидима - ово је само један пример цурења личних података који се појављују у извештају.

„У таквим случајевима имате некога ко је приступио личним подацима и даље дао некоме ко не би требало да има те податке, што је озбиљан прекршај закона и приватности&qуот;, каже Перков.

Он подсећа и на случај корисника Твитера чија је фотографија из личне карте, али у боји, осванула на овој друштвеној мрежи.

„Хипотетички, то значи да је неко имао приступ заштићеном систему у коме се ти подаци чувају и где би требало да постоје мере које одређују ко може чему да приступи и које треба да спрече цурење оваквих података&qуот;, додаје.

Да ли смо заштићени ако нисмо превише активни на интернету?

Не, јасан је Перков.

Он наводи пример Агенције за приватизацију на чијем је сајту у децембру 2014. године освануо линк који је једним кликом водио до базе података скоро пет милиона грађана Србије.

Поред имена и презимена, јавно доступни били су и матични бројеви скоро читаве пунолетне популације Србије.

„Тај фајл је могао да се преузме и да са њим ради шта хоће свако док је линк био доступан. Део људи чији су се лични подаци нашли на том линку није активан на интернету&qуот;, објашњава Перков.

• Још једна „ненамерна“ грешка Фејсбука
• Проблеми са личним подацима на Балкану

Након реакције тадашњег Повереника Родољуба Шабића, Агенција је након неког времена уклонила линк.

„Кад погледате, разлог зашто се то десило није ни важан, важно је да податке о грађанима могао да добије било ко у одређеном периоду&qуот;, додаје Перков.

Још једна база података обележила је последњих пет година.

Подаци о 400 хиљада људи, више од популације Ниша, другог највећег града у Србији, били су јавно доступни.

Информације о грађанима укључивале су личне податке и социо-економске профиле - особа КС гласа за ту политичку партију, противник је власти, таквог и таквог је имовинског стања, пише у извештају.

„Сада ми можемо да размишљамо за шта је све то коришћено, да ли постоји још таквих база, ко их поседује. Једно је сигурно, то су нелегалне базе&qуот;, додаје Перков.

Како ће изгледати наредних пет година?

„Ужасна количина ђубрета која се гомила на интернету је фасцинантна&qуот; - овако је интернет 2019. године описао бивши Повереник Родољуб Шабић, говорећи на представљању извештаја.

„Ипак, упркос свим недостацима, интернет је сигурно једно од највећих цивилизацијских достигнућа&qуот;, додао је.

Након одласка Шабића са функције Повереника, у Србији је почео да се примењује нови Закон о заштити података о личности, усклађен са европским стандардима.

Нови Закон значи бољу заштиту, сматра Перков, али истиче да се, када се погледа пракса, ситуација може описати као „чудна&qуот;.

„Имамо ситуацију да ми формално и правно развијамо законе о заштити података о личности, а у практичном смислу појављују се компликованији случајеви злоупотребе и неовлашћеног прикупљања или неадекватног чувања података&qуот;, каже.

Наредних пет година обележиће борба како би подаци о видео надзору постали доступни, сматра Перков.

Почетком 2019. године, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и директор полиције Владимир Ребић најавили су да ће Београд постати богатији за 800 камера које ће, између осталог, моћи да препознају лица грађана, а које би требало да „повећају безбедност и допринесу бржем откривању кривичних дела&qуот;.

„Час имате изјаву да се поставља хиљаду камера, па онда чујемо да се ипак постављају две хиљаде камера. Грађани треба да знају шта се дешава и како могу да дођу до информација&qуот;, сматра Перков.

Шер фондација је са организацијама Београдски центар за безбедносну политику и Партнерима Србија анализирала процену утицаја новог видео надзора на личне податке коју је урадило Министарство унутрашњих послова Србије.

„Процена утицаја не испуњава ни формалне ни материјалне услове који су прописани Законом о заштити података о личности&qуот;, каже Перков.

Шер фондација сада тражи од МУП-а да заустави процес постављања паметног видео надзора.

„Анализом смо утврдили да је МУП само цитирао нека истраживања и понавља да видео надзор може да допринесе већој безбедности грађана, али у тој анализи нема како се то одржава на приватност грађана&qуот;, каже Перков.

Након најава министра унутрашњих послова и директора београдске полиције да ће паметни видео надзор бити постављен, Министарство до данас није поделило информације о томе где су постављене паметне камере и да ли су почеле да раде.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.20.2019)