Ратни сусрет у Земуну
Данас 25.11.2019 | Пише: Давид Гросман
Архипелаг магазин „Свекар и ја долазимо у Београд, мрак је, треба да пређемо у Хрватску, моју земљу, а ја желим пре свега да посетим моју и Милошеву кућу у Земуну, близу Београда; желим да будем бар десет минута у мом лепом стану и узмем одатле мало гардеробе и неке ствари које могу да продам, као и паре, јер то може да нам помогне да га нађемо.
Али, у Београду има заустављања и има понтонски мост над реком и ту већ пролази немачка војска, али угледам војни аутомобил са мађарском заставом и викнем му на мађарском: Повези ме! И он нас прима у кола, мене и свекра, преко моста. И ево, нас двоје смо већ у Хрватској, мрак је и ходамо док не стигнемо до моје куће, високе зграде, има четири спрата и видим моје ролетне подигнуте и немачке војне униформе се суше напољу на конопцу; пењем се уз степенице по мраку
