BBC vesti na srpskom

Људи и роботи: Да ли уопште треба да изгледају као ми

Хуманоидни роботи су славни архетип у популарној култури, али да ли је наша жеља да машине изгледају као ми помало језива, чак и потенцијално опасна.

BBC News 26.11.2019  |  Мери-Ен Расон - Бизнис репорте
Da li treba da stremimo tome da roboti izgledaju identično kao ljudi ili kao naše slatke crtanofilmske verzije?
Нетфликс
Да ли би роботи требало да изгледају као људи или као наше слатке верзије из цртаних филмова

Било да су у питању романи Исака Асимова о роботима, филмски лик из 1980-тих Џони 5, холивудски Осветници: Доба Ултрона или научнофантастична серија на Каналу 4 Људи, популарна култура је већ дуго фасцинирана роботима који постају свесни - бића која могу да искусе осећања и људску свест.

Али колико су реалистични - и пожељни - изгледи да роботи постану такви да готово не можемо да их разликујемо од људи?

Доктор Бен Герцел, који је развио софтвер вештачке интелигенције за Софију, друштвеног хуманоидног робота ког прави хонгконгшки Хенсон Роботикс, сматра да би роботи требало да изгледају као људи како би „развејали могуће сумње и резервисаност људи&qуот; у вези са интеракцијом са њима.

„Имаћете хуманоидне роботе зато што их људи воле. Они би радије да издају наређења или се пожале на своју девојку хуманоидном роботу него Румби [роботу усисивачу]&qуот;, каже он за ББЦ.

„Мислим да је Софтбенков робот Пепер веома ружан. Изгледа као нека врста котрљајућег киоска. Софија ће вас погледати у очи, опонашаће ваше покрете лица. То је другачије искуство него кад зурите у екран на Пеперовим грудима.&qуот;

Тренутно постоји 20 робота Софија, а њих шест користи се широм света да би држали говоре и демонстрирали технологију.

Компаније су се обратиле Хенсон Роботиксу у жељи да Софију употребе за дочекивање муштерија, али хуманоидни роботи као што су Софија и Пепер и даље су веома скупи за производњу, признаје доктор Герцел.

Многи роботичари се не слажу с овим приступом.

Дор Скулер, суоснивач и генерални директор Интуишн Роботикса, оштро се противи роботима који изгледају или звуче као људи.

Његова фирма прави ЕллиQ, малог друштвеног кућног робота за старије особе чији је циљ да се бори против усамљености. Може да говори и одговара на питања, али улаже велики напор да непрестано подсети кориснике да је он само машина, а не човек.

Њега брине ефекат „Долине језе&qуот; - идеја Масахира Морија да што више роботи личе на људе, више ће нам бити језиви и одбојни.

И он мисли да је етички погрешно да се роботи претварају да су људи.

Људи ће неизбежно увек изнова схватати да робот није стваран, тврди он, и онда ће се осећати изневерено: „Не видим везу између покушаја да будете преварени и покушаја да добијете оно што желите.&qуот;

„ЕллиQ је сладак и он је пријатељ. На основу нашег истраживања закључујемо да објектоид и даље може да створи позитивну наклоност и отклони усамљеност без жеље да се претвара да је човек.&qуот;

Доктор Рид Симонс, научни саветник са Роботског института при Универзитети Карнеги Мелон и директор његовог студентског курса из вештачке интелигенције, слаже се са тим.

„Многи од нас верују да је довољно да робот има рудиментарне карактеристике људског погледа и гестова, без потребе да се иде на хиперреалистични људски облик.&qуот;

„Велики сам поборник тога да треба да се клонимо Долине језе, зато што поставља очекивања које технологија не може да испуни.&qуот;

Али доктор Герцел, који је основао СингуларитиНет, тржиште за вештачку интелигенцију које програмерима омогућује да развијају и продају апликације вештачке интелигенције за употребу у роботима као што је Софија, сматра да ће роботи једног дана постати једнако паметни - ако не и паметнији - од људи.

И што више хуманоидних верзија будемо виђали, брже ћемо се навићи на њих. Понекад је људима лакше да се повере нељудској машини, сугерише он.

Али хоћемо ли икад досегнути ону научнофантастичну тачку кад роботи стекну свест, слободу избора и можда чак и законска права?

„Мислим да ако роботи буду имали исту интелигенцију као људи, имаће и исту свест&qуот;, каже доктор Герцел.

Svesni robot Džoni 5 iz filma iz osamdesetih Kratak spoj znao je da nije obična mašina
ТриСтар Пицтурес / Сони Пицтурес
Свесни робот Џони 5 из филма из осамдесетих Кратак спој знао је да није обична машина

Ово уверење није ретко у оквиру поља вештачке генералне интелигенције (АГИ), али није ни широко распрострањено.

„Пре пет година, АГИ је био веома опскуран мали ћошак истраживања, али сада су почели озбиљно да га схватају велики играчи као што је Гугл ДипМајнд&qуот;, каже он.

„Роботи морају да постану саосећајнији према људима, а не да подражавају људске емотивне навике.&qуот;

Али многи роботичари и компјутерски научници се не слажу са тим.

„То је немогуће&qуот;, каже Скулер. „Емоција је јединствено људска особина. То је својство живих бића.&qуот;

„Морал или самоспознаја не могу бити сведени на низ правила и алгоритама. То је осећање и засновано је на етици са којом одрастамо као људи.&qуот;

Али вештачка интелигенција може да научи понашање људи и да разуме како да реагује, чак и ако не може сама да искуси емоције, каже он.

Интуишн Роботикс тренутно сарађује са Тојотиним истраживачким институтом на развијању аутомобилског друштвеног агента који се понаша као дигитални сапутник у возилу.

У склопу пружања веће безбедности људима, вештачка интелигенција ће моћи да препознаје и разуме емоције у речима које они изговарају.

„Осећам да се налазимо у истом пред-научном стадијуму вештачке интелигенције, у смислу разумевања интелигенције. Постоје разни импресивни подвизи у машинском учењу, али што се тиче саме интелигенције, још увек не разумемо довољно исте основне принципе&qуот;, каже доктор Симонс.

„Људи желе да остваре АГИ, али мислим да не поседујемо неопходно разумевање које би нас у овом тренутку довело до те тачке.&qуот;

У скорашњој епизоди Црног огледала, Мајли Сајрус игра поп звезду чији се ум пребацује у систем вештачке интелигенције тако да мале роботске лутке по имену Ешли Ту могу да се производе и продају као другарице за тинејџерке.

Ово ће заувек остати подручје фикције, сматрају многи експерти.

„Мислим да је пребацивање мозга или личности у робота немогуће - далеко смо од тога да можемо да репродукујемо људски мозак&qуот;, каже доктор Симонс.

Али доктор Герцел инсистира да кад је научник Никола Тесла први пут представио роботе 1920-тих година прошлог века, нико му није веровао, а сада их имамо.

„Ствари ће одлазити даље од онога што људи могу да замисле.&qуот;


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.26.2019)

BBC News

Повезане вести »

Друштво, најновије вести »