Putinov zakon o stranim agentima: Šta znači za novinare u Rusiji

Nezavisni novinari i blogeri mogu da budu označeni kao strani agenti u Rusiji, zahvaljujući novim amandmanima na medijski zakon.

Tu oznaku „stranih agenata" već imaju određene medijske i nevladine organizacije koje sprovode neku od političkih aktivnosti i primaju novac iz inostranstva.

Grupe, a sada i pojedinci, koji budu ovako označeni, moraće da u svim izdanjima napišu da su strani agenti, ali i da vlastima pripremaju detaljne izveštaje ukoliko ne žele da plaćaju stroge kazne ili da im bude zabranjen rad.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je početkom decembra ovaj kontroverzni zakon koji su osudile brojne međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava, kao i predstavnici Evropske unije.

Izraz „strani agenti" potiče iz sovjetske ere i služio je za klevetu političkih disidenata.

• U fotografijama: stotine uhapšenih na protestu u Moskvi
• Sumnja se da je ruski lider opozicije otrovan u zatvoru
• „On voli nas pravoslavce": Kako se Srbija spremala da dočeka Putina

Šta se dogodilo?

Novi zakon je usvojen u parlamentu krajem novembra i na snagu stupa odmah.

Ruski zakon već sedam godina omogućava vlastima da udruženja koja novac primaju iz inostranstva i „politički su aktivne" označe kao „strane agente" - to se odnosilo na humanitarne i organizacije civilnog društva.

Tako je i organizacija opozicionara Alekseja Navaljnija, koja se bavi borbom protiv korupcije, označena kao strana agentura.

Novi medijski zakon je prošao kroz Donji dom parlamenta - Dumu - i predstavljali su ga Leonid Ljevin iz Odbora za informisanje i poslanik Petr Tolstoj.

Ljevin je objasnio da svaki pojedinac koji bude označen kao strani agent mora da ispuni dva kriterijuma - mora da proizvodi ili širi materijal od medijskih izvora koje su proglašeni stranim agenatima i da za to bude plaćen iz inostranstva.

Zakon, kaže, nije usmeren, direktno na ruske blogere i publiciste, ali priznaje da novinari koji rade za strane medije jesu pod rizikom.

Retvitovanje vesti koje potiču od stranih agenata ne čini nekoga stranim agentom, osim ako je i on za to dobio novac od stranaca, objasnio je Ljevin.

Pojedini medijski stručnjaci tvrde da bi ovaj zakon mogao da se primeni i na kompanije koje finansiraju iz inostranstva, kao i na naučnike koji dobijaju strane grantove.

---

Zakon ostavlja široke mogućnosti za tumačenje

Petr Kozlov, BBC Ruska služba

Zvanična Moskva tvrdi da je usvajanje ovog zakona „iznuđeni odgovor na represivne mere prema ruskim medijima u Americi, posebno na označavanje Raša Tudej (RT) kao stranog agenta".

(Televizija RT je medijska kuća koju podržava Kremlj.)

Istovremeno, pravnici su zabrinuti jer svaki zakon mora imati jasno precizirane mere, jasne kriterijume, koji ne ostavljaju prostora za interpretaciju.

A ovaj zakon ostavlja široke mogućnosti za tumačenje.

Na primer, Zakon omogućava da se stranim agentima nazove skoro svako ko dobija novac iz inostranstva i u isto vreme prenosi informacije stranih medija, koji su prepoznati kao strani agenti. Samo zavisi prema kome će se primenjivati.

Vlasti insistiraju da to neće automatski uticati na novinare koji rade u medijima koji su već označeni kao strani agenti - dosad ih je desetak, a među njima su Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa i njihovi različiti ogranci.

U isto vreme, jedan od predlagača zakona rekao je novinarima da će Zakon biti primenjen selektivno.

Predlagač dodaje i da su velike šanse da novinari medijskih organizacija koje su označene kao strani agenti budu i pojedinačno tako obeleženi - ako pišu o politici.

Ipak, takva definicija ne postoji, za razliku od prethodnog zakona koji se odnosio na nevladine organizacije.

Stručnjaci upozoravaju da svi korisnici interneta koji izražavaju nezavisno mišljenje mogu potencijalno da budu označeni kao strani agenti.

Sumnjaju na to da je pravi cilj vlasti da učine strane medije potencijalno opasnim i za publiku i za ruske novinare koji bi trebalo da rade sa njima. To može da utiče i na blogere i aktiviste civilnog društva.

Ulazak pojedinaca na listu stranih agenata značiće da svi agenti, uključujući fizička lica, moraju da osnuju firme u Rusiji koje će biti podložne svim zahtevima Zakona o agentima, uključujući detaljnije i češće izveštaje Ministarstvu pravde, godišnje revizije i obaveze obeležavanja materijala.

Kazne za kršenje ovog zakona biće prilično velike - do 1.400 evra za pojedince i do 65.000 evra za firme.

---

Može li to da utiče na Srbiju?

Ovaj zakon je nedemokratski potez koji uvodi Rusiju u neku vrstu diktature, ocenjuje za BBC na srpskom novinarka „Vremena" i članica Saveta za štampu Tamara Skroza.

Ona, pak, nema bojazan da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić preslikati Putinov model, zato što se, smatra, na neki način to u Srbiji već i dešava.

„Nemamo ozvaničenu obavezu da oglašavamo odakle se finansiramo ili da imamo `zastavicu` da nas finansiraju međunarodne organizacije, ali se tabloidi vrlo lepo pobrinu da to bude potpuno javno.

„Informacije objave selektivno, sa dosta netačnosti i nepreciznosti, i to se onda izrodi u neke takozavne afere i skandale o kojima se mesecima priča", objašnjava novinarka „Vremena".

Tim pričama se, kaže Skroza, utiče na degradaciju i diskreditaciju medija koji je bio na meti tabloida.

Pritom, dodaje, mediji bliski vlasti gotovo nikad ne saopšte da nezavisni mediji često nemaju drugu mogućnost finansiranja, iako se bave važnim društvenim pitanjima.

„Nezavisni mediji najčešće ne mogu da žive od tiraža, a oglase javnih preduzeća ne dobijaju, često ni od privatnih, koje su pod kontrolom vlasti.

Na konkursima Ministarstva za kulturu dobijaju relativno malo sredstava pa je pisanje projekata na konkursima međunarodnih organizacija često jedini način da opstanu", ističe Skroza.

„Žuta traka za novinare"

Kada bi se Putinov zakon uveo u Srbiji promenile bi se možda samo posledice za novinare, smatra novinarka „Vremena".

„Možda bismo svi išli u zatvor ili bismo morali da nosimo žutu traku na rukavu ili žutu zvezdu", upozorava Skroza.

Ipak, svesna je da će u delu srpske javnosti ovaj zakon verovatno naići na podršku.

„Neki će reći `bravo`, ovde se mnogi dive Putinu, iako on zatvara novinare, muzičare, aktiviste, pripadnike LGBT zajednice.

Nadam se, ipak, da to neće izazvati neke konkretne mere ove vlasti, jer bi to bilo tragično i pokazalo bi da Srbija nije nezavisna država već ruska gubernija".

„Moglo bi da obeshrabri novinare"

Grupe za zaštitu ljudskih prava horski su negodovale zbog ovog zakona.

Predstavnik za slobodu medija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju Harlem Desir izjavio je da „zakon predstavlja neprimereno mešanje u slobodu izražavanja i slobode medija".

„Ovo bi moglo da u značajnoj meri obeshrabri novinare, kao i blogere, eksperte i ostale pojedince koji se bave objavljivanjem informacija, posebno na internetu".

Maja Kocijančić, doskorašnja portparolka Evropske spoljnopolitičke službe, rekla je da novi zakon uvodi dodatne administrativne i finansijske poteškoće, a pritom i stigmatizuje medije i NVO, pritom ograničavajući osnovne slobode izražavanja.

„Uzimajući u obzir već ograničeni prostor za slobodne medije u zemlji, dalje proširenje okvira zakona je još jedan zabrinjavajući korak protiv slobodnih i nezavisnih medija i pristupa informacijama, kao i dodatni pokušaj da se ućutkaju nezavisni glasovi u Rusiji", rekla je Kocijančić.

Iz organizacije Amnesti Internešnal saopštili su da će novi zakon „štetno uticati na ionako restriktivno okruženje za nezavisno novinarstvo u Rusiji i da mora biti odbačen".

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.03.2019)