Pomirljiv ton u Parizu, ali bez konkretnih rezultata.

Ovako bi moglo da se protumače pregovori između Rusije i Ukrajine oko tranzita gasa.

Osnovno pitanje koje se nameće jeste - ko bi u Evropi mogao da se smrzne ako Rusija i Ukrajina do 1. januara ne potpišu novi ugovor o tranzitu?

• Iz koje kuhinje je došla afera „ruski špijun"
• Koliko su zaista saglasne Rusija i Srbija
• „On voli nas pravoslavce": Kako se Srbija spremala da dočeka Putina

Najveći problemi, kako pokazuje iskustvo iz prethodnog gasnog rata, koji je takođe izbio zbog nepostojanja ugovora pre deset godina, u januaru 2009, biće u zemljama jugoistočne Evrope.

To su zemlje koje zavise od snabdevanja ruskim gasom i njegovog isporuke kroz Ukrajinu - Srbija, Grčka, Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina i Moldavija.

„Srbija nema dovoljno gasa za zimu", kaže za BBC na srpskom Branko Ružić, bivši zamenik ministra energetike u Srbiji.

„Ako se zaustavi dotok gasa preko Ukrajine, Srbija nema ni jedan završeni alternativni pravac. Dva se rade, ali nisu spremni."

Hladni jug Evrope

Anastasija Zanuda, BBC Ukrajina

Skoro polovina ruskog gasa namenjenog Evropi prolazi kroz Ukrajinu.

„Ukrajina se ove zime neće smrznuti bez tranzita", rekao je ministar energetike Aleksej Orzel.

Rezerve gasa u ukrajinskim skladištima su najveće u poslednjih nekoliko godina.

Evropska skladišta, koja uglavnom puni ruski „Gasprom", takođe su punija. Pre potpisivanja ugovora između Rusije i Ukrajine o tranzitu, trebalo bi da gasa bude dovoljno.

Međutim, niko ne može da predvidi koliko će ove zime biti hladno, koliko cene gasa mogu da porastu u slučaju nultog tranzita i da li je kapacitet „cevi" dovoljan da se svi potrošači snabdevaju na vreme.

Skoro polovina ruskog gasa namenjenog Evropi prolazi kroz Ukrajinu.

• Srbija i rusko-ukrajinski sukob u 500 reči
• U toku je razmena zarobljenika između Rusije i Ukrajine
• Ukrajina: Život na prvoj liniji fronta

Najveći problemi mogli bi da pogode Srbiju, ali i Grčku, Bugarsku, Rumuniju, Bosnu i Hercegovinu i Moldaviju.

„Prvo, ove zemlje imaju gas samo preko Ukrajine, i drugo, još uvek nema dovoljno interkonekcija, odnosno cevovoda koji ih spajaju. Takođe nema velikih skladišta gasa i nema alternativnih izvora snabdevanja", objašnjava Dmitrij Marunič, kopredsednik Fondacije Enerdži stratedžik.

Od 2009. EU je preduzela niz mera predostrožnosti, zakonodavnih i tehničkih, u slučaju takve situacije, kaže Roman Nitovič, direktor istraživanja Diki Grupe.

„Vršili su stres testove, posebno u slučaju ukrajinskog scenarija. Videli su da sada ima manje problema, ali i dalje postoje. Očigledno je da ovo nije zamrzavanje, ali neki potrošači u tim zemljama mogu da ostanu bez gasa", kaže stručnjak.

Šta je sa Turskim tokom

Situaciju u regionu promenio je Turski tok, koji takođe stiže iz Rusije.

Trebalo bi da bude bar delimična zamena za Južni tok , projekta otkazanog posle pritiska Evropske energetske zajednice koja je zabranila ovaj gasovod jer nije ispunjavao propisana pravila. Datum otvaranja, ali samo u Turskoj, zakazan je za 8. januar sledeće godine.

Najteža situacija je, prema mišljenju stručnjaka, sa Moldavijom.

Očekuje se da će, u slučaju prekida tranzita ruskog gasa, Ukrajina tamo isporučiti gorivo iz svojih skladišta. Barem se tako dogovaraju Kijev, Kišinjev i Brisel. Ali to važi samo dok Ukrajinci ne osete nestašicu, sugeriše Dmitrij Marunič.

Umesto toga, Roman Nitsovič ukazuje na još jedan faktor:

„Nema tehničkih problema, ali postoji komercijalni: ko će kupiti gas i ko će ga platiti."

Ovaj stručnjak objašnjava da je najveći potrošač plina u Moldaviji Pridnjestrovlje, koje trenutno ne plaća ugovor sa Gaspromom.

„Možemo da očekujemo probleme" u Srbiji

Srpski predsednik Aleksandar Vučić je nakon razgovora sa Vladimirom Putinom rekao da će Rusija obezbediti Srbiji dovoljno gasa bez obzira na ishod razgovora sa Ukrajinom.

Dodao je da je dobio uveravanja od predsednika Putina i Alekseja Milera iz Gasproma da će Srbija moći da kupi dodatne količine ruskog gasa sa teritorija i nekih drugih zemalja, te da nema neizvesnosti za prvi i drugi kvartal sledeće godine.

• Sneg u Srbiji - saobraćajni kolaps i grudvanje sa sudijama
• Negotin: Vatrogasci iz snega izvukli putara zaduženog za čišćenje snega
• Kako Srbi iz Čikaga podnose -50: „Kao na Igmanu, ko ovo preživi..."

Na pitanje šta će se desiti u slučaju da bude prekinut tranzit ruskog gasa kroz Ukrajinu, Putin je rekao da je Rusija spremna da očuva ukrajinski tranzit i da se o tome razgovara, kao i da to nije tajna.

„Jedino što uslovi ukrajinske strane nisu prihvatljivi za nas, ali to je početak pregovora i nadam se da ćemo usaglasiti stavove.

„Srbiji će biti obezbeđen gas, u svakom slučaju, po drugim nekim rutama.

„Pitanje koje smo danas razmatrali je povećanje isporuke Srbiji zbog rasta privrede, jer su potrebe Srbije veće svake godine i ja želim da čestitam srpskom rukovodstvu i predsedniku Srbije", poručio je Putin na konferenciji sa Vučićem.

Koliko Srbiji treba gasa

• Srbija godišnje troši oko dve milijarde kubika gasa
• Kapacitet Banatskog dvora je 450 miliona kubika gasa
• Toplane za zagrevanje domačinstava potroše oko 20 odsto, a sami građani oko deset odsto ukupne potrošnje
• Najveći potrošač je industrija

Svaki pomirljiv ton između Ukrajine i Rusije je veoma dobra za Srbiju, kaže za BBC na srpskom Branko Ružić.

„Najave da će transport gasa preko Ukrajine prestati ozbiljno zabrinjavaju", kaže Ružić.

„Srpsko skladište gasa Banatski dvor nema dovoljne količine, čak i kada se tu dodaju ugovori sa Mađarskom."

Srbija se neće smrzavati ukoliko se prekine transport gasa preko Ukrajine - rekao je za Novosti Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa.

Srbijagas je vlasnik 49 odsto Banatskog dvora, dok ostatak drži ruski Gasprom.

„Razradili smo nekoliko scenarija za snabdevanje gasom u svim situacijama", dodao je on.

Bajatović, ipak, nije hteo da otkrije moguće puteve koji bi garantovali siguran dotok plavog energenta do Srbije.

Gasna kriza 2009.

• Kriza je počela za Novu godinu 2009, kada je ruski gasni gigant Gasprom, pošto nije uspeo da sklopi novi ugovor sa Kijevom, smanjio isporuke gasa preko ukrajinskih gasovoda
• Šest dana kasnije, zemlje istočne i centralne Evrope su saopštile da im pristižu smanjene količine gasa. Moskva je optužila Kijev da preusmerava gas, te je zbog toga u potpunosti prekinula snadbevanje
• Čak 20 zemalja, među kojima i Srbija, bilo je ugroženo gasnom krizom, a najteža situacija bila je u Slovačkoj, BiH i Makedoniji, koje su u potpunosti zavisne od gasa dobijenog iz Rusije
• Grejanja nije bilo u domaćinstvima, ali ni u nekim školama, bolnicama i javnim ustanovama širom Evrope
• U Srbiji je bila ugrožena i industrija jer neke fabrike zavise isključivo od gasa

Srbija bez dovoljno gasovoda

Srbija takođe nema ni jedan završen gasovod koji bi mogla da aktivira ako gas preko Ukrajine 'presuši'.

Nije gotova ni gasna interkonekcija Niš-Dimitrovgrad, koju finansira delom Evropska unija, kao ni gasna konekcija sa Bugarskom koja bi treblo da spoji Srbiju sa Turskim tokom.

Ne kažemo da smo iznenađeni što nas Srbija nije obavestila o početku gradnje, ali nažalost nema dijaloga sa srpskom stranom, poručuje u razgovoru za „Politiku" Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.

„Neobično je da se veliki projekat poput gasovoda Turski tok, koji iz Turske preko Bugarske, Srbije i Mađarske do Austrije treba da dovede ruski gas, radi u tajnosti", rekao je on, dodavši da „nije iznenađen".

Što se tiče učešća Srbije u projektu Turski tok, Putin kaže da je on moguć:

„Mi smo spremni. Srpski deo gasovoda od granice Bugarske do Mađarske skoro je spreman i 90 odsto je već postavljeno i 85 odsto Srbija je već spremna".

Ružić kaže da postoji interes niza zemalja u Evropi, a posebno na Balkanu da se Turski tok izgradi.

„Ako dođe do prekida gasa preko Ukrajine, najviše će biti ugrožene zemlje koje su daleko od Severnog toka, koji ide iz Nemačke", kaže Ružić.

„Na Balkanu imamo ozbiljan problem - dosta smo daleko".

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.11.2019)