Параф: Бенд који је научио да свира панк читајући новине
Пред концерт у Београду, музичари ријечког бенда Параф кажу да за њих панк „никада није био само музика“.
У бившој Југославији су се главна стецишта панка налазила у три града - Љубљани, Ријеци и Новом Саду.
У местима у која су информације, пре свега из Лондона, најбрже стизале основани су први југословенски панк бендови - у Новом Саду Пекиншка Патка, Љубљани Панкрти, док је у Ријеци настао Параф, давне 1976. године.
Ријечки панкери решили да се поново окупе и уживо засвирају и то са две различите поставе - једну предводи први певач Парафа Валтер Коцијанчић, а другу Павица Чабријан - Вим Кола, певачица која се придружила Парафу након што је Коцијанчић отишао из бенда.
- Које су најслушаније песме у овој деценији
- Интервју петком: Рокенрол песник на фудбалском задатку
- „У бенду Клеш, углавном, ништа нисмо разбијали&qуот;
Вече после концерта у Ново Саду, наступају у београдском Дому омладине у суботу. 14. децембра.
Коцијанчић се сећа како су панкери били дочекани у Београду 1980. када су у хали Пинки у Земуну свирали као предгрупа енглеском саставу Д Рутс.
„Након тога смо спавали у хотелу Југославија, када нас је у сред најслађег сна пробудила полиција.
„Собарица им је отворила врата, они ушли у контролу и изашли. Басиста Здраве и ја смо се на тренутак збуњено погледали, окренули и наставили да спавамо&qуот;, каже он за ББЦ на српском.
Последњи пут су у Београду свирали пре 33 године.
Нови вал - герила и графити
Било је лето 1976. године када су се тројица малолетних другара из исте улице - Валтер Коцијанчић, Здравко Чабријан и Душан Ладавац, окупили и решили да свирају до тада непознати жанр на југословенским просторима, па и њима самима - панк.
Музички занат су претходно калили по радничким универзитетима, а за панк који се појавио у Великој Британији, сазнали су уз помоћ Коцијанчићевог оца.
„Појавио се тај покрет у Енглеској, а ја сам имао срећу да је мој отац развозио страну штампу па сам преко фотографија из часописа скапирао која би то могла бити музика, каква би то могла бити енергија.
„И једноставно, погодили смо&qуот;, објашњава он.
Основали су бенд иако никада заправо нису чули панк.
„Слушала се Група 220, Парни Ваљак и Ју Група, а од страних Алис Купер и Гери Глитер. На телевизији је била једна музичка емисија која је трајала пола сата, на месец дана.&qуот;
Прве свирке Парафа биле су „герилске&qуот;. У лето 1976, на ливаду између петоспратних зграда у којима су живели, момци из бенда су изнели појачало и засвирали.
- Седам ствари које смо о Принцу сазнали из мемоара
- Иги Поп: „Напокон сам добио глас какав је одувек требало да имам“
Само неколико месеци касније, сличну ствар су урадили и у ријечком парку Владимир Назор пред Нову годину.
На пролеће 1977. године одсвирали су први службени концерт - неки музички историографи верују да је ово била прва панк свирка у Источном блоку.
Балкан експрес
Током 1970-тих и 1980-тих, свирали се по целој Југославији, али највише на локалу и у Љубљани са пријатељима из бенда Панкрти.
Млади Ријечани су се запутили ка Новом Саду на последњи Бум фестивал 1978. године и то Балкан експрес железницом - биће то концерт на ком се догодило нешто несвакидашње на тадашњој музичкој сцени.
„Када смо ми дошли на ред, басиста Здраве је на неки свој начин позвао публику да направи хаос, што се и догодило.
„Они су кренули да бацају на бину све и свашта, померали рампу где су се налазиле камере да би дошли до нас, тако да су учествовали у концерту скоро колико и ми. Након тога на бину се пење група Аеродром којима је то била прва свирка.
„Тек што су почели Јурица Пађен је добио пивску флашу у главу. И ко је крив? Наравно - Парафи&qуот;, смејући се Валтер препричава овај догађај.
Касније су се сличне сцене догађале и на другим рок и панк концертима.
Иако су активно свирали само до 1986, утицај Парафа је био велики.
Коцијанчић се присећа да му је Јасенко Хоура из тада младог и новог Прљавог казалишта једном пришао и питао да ли тако треба да изгледају прави панкери. Пошто су се уверили да су поцепане панталоне, зихернадле, ланци и кожне јакне саставни део имиџа, Загрепчани су, по повратку кући, поцепали кошуље, ставили кравате и показали свима да су и они део приче.
- Ана Ћурчин: „Усамљеност нас тера да стално тражимо лајкове“
- Прича о пансексуалној панк химни Базкокса
Званичници града Ријека су култни графит Параф Пунк, исписан на плочнику надомак једног од панкерских окупљалишта, прогласили заштићеним културним добром од локалног значаја 2016. године.
„Четрдесет година се газило по том графиту који сам својевремено исписао белом бојом из своје радионице, да би га прошле године су га рестаурирали.
„Постоји идеја да се и једна улица назове по Парафу, што би била генијална фора&qуот;, каже Валтер док седи у Новом Саду, 200 метара од сокака који је новосадска панк екипа пре неколико година именовала по његовом преминулом колеги Бранку Чрнцу Тусти из КУД Идијота.
„Живела Југославија, живео СКЈ&qуот;
На првом албуму Парафа из 1980. године, велики број нумера је на директан или индиректан начин био критика друштва у коме су чланови бенда одрастали.
Да би снимили првенац А дан је тако лепо почео и дали га продуценту на сређивање, морали су направити неке компромисе и посегнути за аутоцензуром. Пример је Народна пјесма са стихом „ни једне нема боље од наше полиције&qуот;.
„Ми смо сами пре снимања скинули проблематичне делове текстова, јер ако не променимо то, нећемо га објавити. Мада нисмо нешто претерано ни мењали и суштину смо задржали&qуот;, наводи Валтер.
Песма Живела Југославија са овог албума некоме представља оду бившој домовини, другима сарказам, док је за Коцијанчића она лице и наличје државе у којој је као дете живео и онога што је видео.
- Пола века хотела Југославије и све његове тајне
- Како је Југославија слушала рокенрол
- Четири банке Хита 202: Никада нећемо укинути гласање телефоном
Он каже да је за потребе те песме сакупио пароле које су биле исписане по Ријеци попут „туђе нећемо, своје не дамо&qуот; и направио једну „нормалну песму&qуот; без идеје за „уништењем Југославије&qуот;.
Коцијанчић је са бендом Перспектива објавио и песму Голи оток која је заправо необјављена песме Парафа с краја седамдесетих.
На „Гољаку&qуот;, како га је назвао, му је био и један пријатељ.
„Било је тамо свега и свачега и свашта се причало, али народ од муве направи слона, крдо слонова. Данас је ова песма метафора, само што би сада Голи оток био премали&qуот;, каже Коцијанчић.
Пост-панк, Мирослав Крлежа и Жељко
Рад групе Параф подељен је на две фазе. Прва са Валтером Коцијанчићем као главним вокалом када је бенд свирао класични панк и рок звук и снимио први албум. Напустивши их, за чиме и данас жали, отворио је врата другој фази, новом звуку и новом Парафу.
Бенд је наставио пост-панк путем са новим гласом Павице Мијатовић, данас Чабријан - супругом басисте Здравка.
О промени звука, Вим Кола, како јој је гласило уметничко име, каже да је за њу музика уметност која се истражује.
„Ја лично ценим свачији труд, без обзира којем жанру он припада. Против тога сам да се нешто трпа у оквире који ограничавају јер уметност је та која ослобађа и она не би смела бити никада ограничена&qуот;, каже Чабријан за ББЦ на српском.
На тај начин посматра и трећи, најзрелији албум групе из 1984. године који су назвали Заставе - ове године је изашло реиздање. Албум одише ратном тематиком, али не њиховом заслугом, већ оном великана југословенске књижевности.
- Колдплеј: Нема турнеје због еколошке кризе
- Бајага за ББЦ: За кога пева „Моје другове“, али и о политици у Србији, поезији и првом искислом концерту
„Заставе су се сасвим случајно догодиле. Ми смо у школи за лектиру читали Крлежу и некако та нереална атмосфера тог Балкана, те крчметине која увек смрди на алкохол и дим, дала је подлогу на којој ми можемо изградити нешто.
„Нисмо ми тада били превише свесни наше будућности, али је чињеница да Крлежа јесте препознао психологију и менталитет целог овог подручја без икакве разлике&qуот;, објашњава Чабријан.
На овом албуму се налази неколико веома тужних и емотивних нумера, а једна од њих је Жељко, посвећена студенту Жељку Миливојевићу који је 1983. године убијен у Београду када је покушао да ухвати једног од атентатора на турског амбасадора Галипа Балкара.
Валтер и Павица бране Ријеку
Параф је својеврсна музичка панк лектира и велики део љубитеља и љубитељки овог звука је управо захваљујући њима заволео тај правац.
„Мене су панк и људи око њега животно одредили као човека&qуот;, каже Чабријан мало пре почетка концерта у Новом Саду. Додаје да човек мора бити отворен и да искључивости нису добре, па ни стриктна везаност за одређени жанр.
Ипак, овај правац је по њој отворио врата која су у оно време била незамислива и експлодирао, поставши инфекција која је захватила велики део људи.
На панкерски бунт из тог периода певачица Парафа гледа као на нешто нормално, што је са младошћу нераскидиво.
„Систем нам је тада ишао на живце, а ти кад си дете немаш развијене рецепторе за последице које могу настати. Зато се младост мора бунити јер је то природни поредак. И пре панка и рока је било бунта.
„Ко је ишао у партизане и дизао Француску револуцију? Сигурно не моја баба од седам банки и остали старци.&qуот;
Ријека је и даље дом обома. Валтер Коцијанчић је учитељ са више од 30 година искуства у раду са децом, док Павица и Здравко Чабријан држе ресторан на оближњем острву Крк.
„Ријека је и даље исти мултинационални град и град у коме је свако добродошао. И тај који је дошао у Ријеку и он се лепо и добро осећа&qуот;, закључује Валтер.
„Барем нама, панк никада није био само музика.&qуот;
Ове године је изашао комплет Сабрана ђела 1976-1987 за Далас Рекордс који на неколико дискова обједињује музички опус Парафа. Бенд је недавно објавио сингл Без лица, као и спот за ову песму. Кажу да имају још доста новог материјала али нису условљени роковима, те се не зна када ће бити објављен.
„Све што радимо, радимо зато што волимо, а увек ће се наћи макар десет одсто музичких истомишљеника који ће препознати вибру и доживети причу на неки свој или себи близак начин. То је оно где се повезујете&qуот;, каже Павица.
- Харфисткиња Зоја Ђорђевић: Како у Србији свирати инструмент од 20.000 евра
- ЛП Дуо за ББЦ: Романтични оптимизам у Србији
- Еиот: Баланс између светског бенда и момака из малог града
За крај разговора, док температура лагано хита ка нули, а народ полако пристиже на новосадски концерт, накратко се враћа на срж приче.
„Панк је био начин живота и другачији поглед на свет. Однос према околини, према свему. Барем нама, панк никада није био само музика.&qуот;
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.14.2019)
