Бакота: Хрватска не блокира своје суседе на путу ка ЕУ

Одлазећи хрватски амбасадор Гордан Бакота рекао је да Хрватска неће блокирати Србију на путу ка ЕУ због отворених питања која се могу решити само дијалогом у европском контексту и изразио уверење да ће председавање Хрватске ЕУ од 1. јануара 2020. интензивирати европски пут Западног Балкана.

"Европски контекст и европске вредности, као и трансформација друштва могу да помогну да се превладају последице збивања од пре 20-30 година. Ако гледамо ЕУ, као унију вредности и мировни пројекат, као циљ без обзира на отворена питања, онда ћемо лакше решавати и бременита питања из деведесетих", рекао је Бакота у интервјуу за Нови магазин.

Он је оценио да су тренутно српско-хрватски односи, као и односи свих суседних земаља, посебно на Југоистоку Европе "у једном  подоста интензивном и динамичном раздобљу у којем се покушавају решити отворена питања" додајући да Хрватска даје подршку земљама Југоисточне Европе на њиховом европском путу јер је уверена да "искључиво европски контекст односа између земаља Југоисточне Европе и Хрватске, која је чланица ЕУ, може допринети квалитетнијем односу".

Бакота је указао да је "јако битно да европска перспектива земаља Западног Балкана остане високо на агенди ЕУ".

"Мислимо да би вакуум у процесу проширења изазвао велику штету јер би отворио могућност да неки други глобални играчи заузму та места. Мислимо да је ЕУ управо та која доноси корист грађнима, сигурност, стабилност и предуслове економског развоја", навео је.

Додао је да ће се Хрватска због тога залагати да Северна Македонија и Албанија отворе преговоре пре Самита о Западном Балкану у Загребу, у мају следеће године, док би на самом Самиту било прецизирано на који начин ићи даље у преговарачком процесу, како га ревитализовати јер Хрватска није задовољна динамиком преговора.

Бакота који је именован за амбасадора у Берлину изразио је уверење да његов одлазак из Београда неће утицати да промену планираних активности када је реч о промоцији приоритета ЕУ у наредном периоду.

Говорећи о односима Србије и Хрватске Бакота је оценио да је "појединих помака било" као на пример по питању заштите мањина или повратка културног блага али да то није довољно.

"Нисмо задовољни исходима састанака око питања несталих особа, које сматрамо хуманитарним, а не политичким проблемом. Без обзира на националност или држављанство, обавеза је и Србије и Хрватске да заједнички решимо питање несталих особа. То је битно због породица које више од 25 година траже своје нестале", нагласио је.

Бакота је додао да је битно да Србија отвори архиве јер је Загреб уверен да подаци о томе шта се догађало током рата у Хрватској постоје, и да се могу утврдити чињенице.

Такође, по речима амбасадора, треба интензивирати састанке око тема из правосуђа јер је за Хрватску "веома проблематична универзална јурисдикција српских судова и правосуђа", а  "стварање неке врсте 'регионалног Хага' - неприхватљиво".

Бакота је рекао да неслагања има и по питању сукцесије, односно предмета сукцесије. "У оквиру тога постоји и питање сукцесије архива, које готово да није ни покренуто. Српска страна по том питању има највећу одговорност", додао је.

Као отворено путање Бакота је посебно издвојио границе.

"Постоје два различита става по питању граница. Комисије се састају и ако се не дође до решења онда би се ишло на међународни трибунал како би се то решило", око чега, како је казао, постоји консензус Србије и Хрватске.

На питање хоће ли решавање питања граница бити услов за чланство Србије у ЕУ, Бакота је подсетио на одлуку Сабора од пре неколико година да "билатерална питања између појединих земаља не смеју бити препрека преговарачком процесу".

"Ако се погледају поглавља која је Србија отворила, видећете да Хрватска ни у једном није блокирала Србију. Уверен сам да ће за будуће проширење бити нужно да се међусобно реше отворена питања, али је наш чврст став да нећемо блокирати своје суседе", додао је.

Говорећи о положају хрватске мањине у Србији Бакота је рекао да је кјучни проблем непридржавање одредаба из Билатералног споразума о мањинама који је међународни уговор и којим се гарантују политички мандати хрватској мањини у Србији од локалног, покрајинског до републичког нивоа.

"То још није урађено. Представници хрватских политичких странака да би ушли у Народну скупштину морају бити у некој предизборној коалицији не би ли се нашли на листама, па онда добром вољом појединих политичких лидера да се нађу у Скупштини. У Хрватској управо српска мањина кроз гарантоване политичке мандате има представнике у Сабору и сами одлучују о томе с ким ће ући у коалицију. То је суштинска разлика између две заједнице. Никада српска страна није рекла да није спремна то направити, односно увек је ту остављала простор, али се то никад није реализовало", указао је.

Он је додао да у Суботици, где је најбронија хрватска мањина "они не учествују у локалној власти", док у Београду припадници хрватске заједнице, којих службено има око 7.500, немају свој простор.

Као највећи изазов током мандата у Београду Бакота је навео суочавање с медијском сликом у Србији.

"Заиста, видимо велики број написа који имају карактеристике говора мржње, а који су везани за хрватску заједницу и Хрватску. Битно је да Србија у наредном периоду уради бољу медијску стратегију и регулацију медијских слобода, тако да се минимизира говор мржње. Са позитивним информацијама, које се тичу добре економске или културне сарадње, треба излазити из криза које се повремено јављају у међусобним односима", рекао је одлазећи амбасадор Хрватске у интервјуу за Нови магазин.

(Бета, 19.12.2019)