Румунија, револуција и Чаушеску: Дан кад је стрељан диктатор

На Божић пре 30 година, румунски комунистички диктатор Николаје Чаушеску погубљен је пред стрељачким водом после суђења пред војним преким судом.

У Румунији се у децембру 1989. године одиграла крвава битка која је довела до невероватног пада једног од најрепресивнијих комунистичких режима у Европи - и вероватно најсвирепијег диктатора.

За Румуне који су му се супротставили, био је то тренутак који је обележио њихове животе.

• Пад Берлинског зида виђен очима Југословена
• Албански бункери из Хладног рата
• Како је пад Берлинског зида променио свет

„Био је то рат, овде је била права ратна зона&qуот;, каже Трајан Рабаџија. Када је почела револуција, имао је 19 година и био студент геологије.

„Викао сам 'Слобода!', 'Ми смо народ!' и 'Доле Чаушеску!'&qуот;

Како се револуција проширила

Револт против Чаушескуовог режима започео је средином децембра у граду Темишвару на западу земље. Протест у Темишвару је насилно угушен по Чаушескуовом наређењу.

Побуна се брзо проширила земљом, кулминирајући демонстрацијама стотине хиљада људи у Букурешту, после пажљиво сроченог али на крају ипак неуспешног говора који је Чаушеску одржао 21. децембра 1989. године.

Чаушеску је погрешно проценио расположење народа док је кривио „фашистичке агитаторе&qуот; за избијање немира у Темишвару; маса у Букурешту одговорила је повицима и скандирањем: „Темишвар! Темишвар!&qуот;.

Видно шокирани, Чаушеску је покушао да умири демонстранте обећавајући веће плате, али незадовољство је само расло. Обраћање нацији је емитовано на државној телевизији у покушају да се поново успостави ауторитет, али је пренос нагло прекинут.

На дан неуспелог Чаушескуовог говора, Трајан Рабаџија придружио се маси демонстраната који су се сукобили са про-комунистичким снагама на улицама.

„Било је крви свуда по тротоару овде&qуот;, рекао је Рабаџија за ББЦ, стојећи испред хотела Интерконтинентал у центру Букурешта.

У току је била крвава револуција која ће окончати 21 годину Чаушескуове деспотске владавине и 42 године комунистичког режима у Румунији.

Наредног дана, диктатор и његова жена Елена побегли су из зграде Централног комитета у Букурешту хеликоптером, док су масе навирале у седиште странке. Брачни пар је ухваћен 50 километара даље у Трговишту.

Зашто је Чаушеску пао

Усредсређен на отплаћивање страног дуга осамдесетих, Чаушеску је покренуо низ мера штедње које су гурнуле земљу и њен народ у економску кризу.

Истовремено, Чаушеску је кренуо да троши огромне суме новца на мегаломанске пројекте као што је изградња Народне палате, и дан-данас једне од највећих грађевина на свету. То је само погоршало финансијску ситуацију у земљи.

„Сећам се сиромаштва осамдесетих, сећам се пивара, ресторана, све је било у мраку&qуот;, каже Рабаџија.

Незадовољство је само расло док су људи патили због несташице основних потрепштина као што су храна, грејање и струја, а Чаушеску и Елена живели у луксузним палатама.

„Знали смо да су људи у другим земљама богатији и да боље живе. Било ми је јасно да ће се нешто десити, али нико заправо није причао о томе.&qуот;

Румунска Секуритатеа била је једна од највећих и најстрашнијих тајних полиција у Источном блоку, а слобода говора под Чаушескуовим режимом била је опасна работа.

• Берлин забранио „америчким војницима&qуот; позирање на Чекпоинт Чарли прелазу
• Мундијал, виски и Хладни рат: Прича о дуелу две Немачке

Сматрало се да је осамдесетих чак сваки четврти човек био доушник Чаушескуове тајне полиције. Секуритатеа била је одговорна за мучење и смрт хиљаде дисидената.

„Страх од отвореног разговора био је присутан још од раних осамдесетих&qуот;, присећа се бивши студент.

На дан Божића, Чаушескуови су погубљени стрељањем после театралног суђења на ком су оптужени за злочине против човечности.

„Осетио сам олакшање. Била је то добра ствар јер је смирила народ. Мудрији људи од мене су рекли да је крв морала да падне како би се умирили догађаји као што је овај.&qуот;

Зашто Румуни нису оставили прошлост за собом

Прошле су три деценије од пада комунизма и Румунија је данас функционална, демократска држава чланица Европске уније која бележи привредни раст. Али неки и даље пате од ожиљака из крвавих дана револуције 1989. године.

Стојећи испред зграде Врховног суда у Букурешту једног ветровитог дана у позном новембру, Александру Каталин Ђуркану (46), чији је отац брутално убијен током револуције, дошао је да тражи правду.

„После 30 година, наш правосудни систем не може да открије ко је убио све те људе током револуције, ко су криминалци&qуот;, рекао је он за ББЦ.

„Дошли смо овде данас да започнемо правни поступак у случају који је отворен још деведесетих&qуот;, каже он.

Било је то прво саслушање на дуго очекиваном суђењу на ком је бивши председник Ион Илијеску, који је преузео власт после Чаушескуа, оптужен за злочине против човечности.

Тужиоци тврде да су Ион Илијеску, који данас има 89 година и нарушеног је здравља, и двојица његових бивших колега, криви за „успостављање опште психозе&qуот; током револуције 1989. године, као и за смрт 862 људи. Више од 5.000 људи позвано је да сведочи на суђењу.

Током румунске револуције 1989. године убијено је више од 1.100 људи.

Видно потресен Ђуркану је имао само 16 година кад је изашао на улице током револуције 1989. године. Његова прича почиње у ноћи 23. децембра 1989. године.

„Мој отац је приметио да се нисам вратио кући, па је пошао да ме тражи&qуот;, каже он. „Затекао сам оца мртвог на улици на путу до куће. Умро је након што га је погодило 13 метака. Био је то митраљез&qуот;, каже он.

„Било је страшно, то нам је потпуно изменило животе и никад нисмо сазнали ко ми је убио оца, чак ни после 30 година&qуот;, додаје он.

• Источна Немачка 1989. - марш који је нокаутирао комунизам
• Три деценије Берлинског зида - од подељеног света до пада комунизма

Аурел Думитраску, такође, тражи правду на овом суђењу. Он је током револуције био само дечак, а данас има 44 године.

„Погођен сам метком са удаљености од три метра, из кола у покрету&qуот;, каже он, подврнувши десни рукав да покаже рану од метка на подлактици.

„Пуцали су у сваког на тротоару, ја сам тада имао 14 година.&qуот;

„Суђење револуцији&qуот; одложено је за фебруар 2020. године.

Зашто је просперитет заобишао неке Румуне

После револуције, уследиле су бурне године, а земљу је водила Влада на чијем челу је био Илијеску. Румунија је 2007. године ушла у Европску унију и земља је напредовала на разним пољима.

Румунска привреда забележила је импресиван раст, али чак и данас је то једна од најсиромашнијих земаља у Европи. Иако су многи градови - као Букурешт - напредовали, села, на којима живи око 45 одсто становништва, осећају се запостављено.

Седећи у малој кухињи у забитом селу Крис у Трансилванији, ситни земљорадници Марсел и Никулина Таропа, обоје у четрдесетим, присећају се дана од пре 30 година и пада комунизма.

„Били смо срећни јер смо мислили да долазе боља времена&qуот;, каже Марсел.

„Али није се много тога променило, немамо добре путеве, аутопутеве, а здравство је све горе&qуот;, каже он.

„Било је боље за време комунизма јер је макар посао био сталан.&qуот;

Њих двоје се слажу да је слобода говора значајна промена у односу на комунистичка времена, али кажу и да економски бољитак после 1989. године није досегао размере којима су се надали.

„Канализација, вода и гас - све су то ствари које би требало да имамо у нашем селу&qуот;, каже Никула. Без гаса, већина сељана овде греје домове на дрва, као и 3.5 милиона домаћинстава у земљи.

Око 70 одсто руралног становништва у Румунији живи испод границе сиромаштва, показује статистика Светске банке.

„Људи нису довољно плаћени овде. Становништво на селу је остарило, а млади људи су отишли у иностранство&qуот;, додаје она.

Зашто Божић отвара старе ране

Висок степен миграције један је од многих проблема који муче Румунију данас.

Чак четири милиона људи напустило је земљу у потрази за бољим животом и већим платама откако је Румунија ушла у ЕУ. Висок степен корупције у држави такође је натерао људе да напусте земљу.

Последњих година, избијали су чести протести против власти предвођених социјалдемократама које су одлучиле да повуку антикорупцијске мере и донеле прописе којима се подрива независност судства.

Масовни протести 2017. године против тих мера довели су до највећих демонстрација против власти још од револуције 1989. године.

„Ово је вероватно најдужи и најстабилнији период владавине демократије у историји Румуније&qуот;, каже Трајан Рабаџија, али додаје да и даље постоје бројни проблеми.

У центру Букурешта једне ледене децембарске вечери, мноштво купаца улази и излази из прометних раскрсница под јарким светлима капитализма и Божића. Пре тридесет година, то је била незамислива сцена.

Али за неке, као што је Ђуркану који је током револуције изгубио оца, Божић просто отвара старе, незалечене ране.

„За сваког другог Божић је Божић, али за нас је то само подсетник како су наши очеви, наши синови и наше мајке завршили у ковчезима&qуот;, каже он.

„Божићна јелка коју је мој отац купио за нашу породицу, завршила је у његовом ковчегу уместо цвећа.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.25.2019)