Били смо у Малчи, селу страве: Тамо колају страшне приче о Берберину, сви дрхте док се крије у шуми
Телеграф 31.12.2019 | М. Б.
Људи катанче ограде, сваки звук изазива позор. Док шета улицом, Берберин је као зец. Али сад, кад се крије у шумама, Малчу је претворио у село страве
Тресак капије. Трзамо се, и ми и саговорници. Баш као у рату. Непријатељ се не види, али је ту негде, око нас. Иза ограде био је један од комшија, сви смо знали да то није Нинослав Јовановић. А погледи, губе се у шумама и даље, ка стенама. Прича се, у Сићеву је, можда је прешао Нишаву, у селу није, у шуми је, овамо, онамо... Заглушујући звук хеликоптера надјачавао је мештанку Малче, речи су постајале све тише, тананије, скоро нечујне, а црте лица одавале
