Резолуција америчког Сената: Сулејмани планирао нападе ван Блиског истока
Сулејмани је наводно планирао нападе у Немачкој, Босни, Бугарској, Кенији, Бахреину и Турској.
Недељу дана после убиства генерала Касема Сулејманија, лидера Иранске револуционарне гарде, у Сенату САД поднета је Резолуција 466 којом се „одаје почаст припадницима оружаних снага и обавештајне заједнице САД који су извели мисију у којој је убијен Касем Сулејмани&qуот;.
Касем Сулејмани убијен је у акцији америчке војске у Ираку, нападом дрона. Власти САД су га прогласиле терористом, који планира нападе против америчких држављана.
Такође су га сматрали одговорним за терористичке нападе у Ираку и Авганистану „у којима је живот изгубило више стотина америчких држављана&qуот;.
У резолуцији стоји да је Сулејмани планирао „нападе у Немачкој, Босни, Бугарској, Кенији, Бахреину и Турској&qуот;.
У закључку овог документа је наведено да ће се наставити „борба против Иранске републиканске гарде, јединице Кудс и свих организација повезаних с њима које представљају претњу за националну безбедност САД.&qуот;
Зашто је сада убијен Сулејмани и шта ће се даље дешавати
Хиљаде људи на сахрани убијеног иранског команданта
Иран прети „суровом одмаздом&qуот; због убиства генерала
Резолуција још није усвојена, а у Сенату већину има Републиканска странка.
Иран је одговорио на убиство Сулејманија нападом на америчке војне базе у Ираку у којима је почињена штета, али није било жртава.
Неколико сати после лансирања балистичких ракета ка Ираку, срушио се авион украјинске авиокомпаније у близини Техерана.
Иранска војска признала је одговорност за пад авиона, у коме је 176 људи изгубило живот, изјавивши да је рушње авиона последица људске грешке.
Сулејмани и Балкан
Касем Сулејмани је наводно током рата био у Босни и Херцеговини, о чему је писао новинар хрватског Вечерњег листа Хасан Хајдар Диаб.
„Наравно да сам био, али давно 1993. или 1994. Где год је муслиманима потребна помоћ, ја сам ту,&qуот; рекао је Сулејмани у интервјуу Диабу 2017. године.
Пензионисани генерал Иранске револуционарне гарде, Саид Касеми у интервјуу иранском државном порталу Апарат у априлу 2019, говорио је о томе да је са припадницима ИРГ био у Босни деведесетих и вршио тренинге Бошњака.
Према његовој тврдњи, Иранци су у Босну стигли у униформама Црвеног полумесеца.
Портпарол Иранске републиканске гарде Рамазан Шариф одбацио је ове тврдње и том приликом изјавио да су у питању лични станови Касемија и да је његов боравак у Босни нема везе са овом организацијом.
Ирански Црвени полумесец је такође негирао тврдње Касемија и запретио му тужбом.
Касеми је о учешћу ИРГ говорио неколико дана после одлуке Стејт дипартмента да ову војну јединицу третира као „међународну терористичку организацију, која пружа подршку милитантним групама широм света&qуот;.
Сулејмани је био познат по томе што је нападе организовао и ван Блиског истока.
Као одговор на убиство нуклеарног хемичара у Техерану 2012, за које иранске власти верују да је одговоран Израел, бомбаш самоубица је извршио напад у аутобусу са израелским туристима у Бугарској.
Пет грађана Израела је убијено у нападу у Бургасу 18. јула 2012, а 42 је рањено.
Ко је био Касем Сулејмани?
Сулејмани је био генерал Иранске републиканске гарде и оснивач Кудс јединице, чији је задатак био да шире Иранску исламску револуцију у иностранству.
Убијен је 3. јануара у нападу дроном, по изласку са аеродрома у Багдаду. У Ирану га сматрају националним херојем, а у Вашингтону терористом.
Иако Сулејмани није завршио високе војне школе, бивши агент ЦИА Џон Мегвајер га је 2013. оценио као „најмоћнијег оперативца на Блиском истоку&qуот;.
Сулејмани био главни иницијатор ширења иранског утицаја у Либану, Сирији и Ираку.
Он је планирао нападе и тако учвршћивао однос Техерана са савезницима у региону.
Трампова администрација је Кудс назвала механизмом за помоћ и подршку терористичким групама на Блиском истоку - међу којима су либански Хезболах и палестински Исламски џихад.
У објашњењу Пентагона зашто је Сулејемани убијен не истичу само његово деловање, већ се додаје да би његово убиство требало и друге противнике да одврати од будућих акција.
Генерал је, како се наводи, „активно разрађивао планове да нападне америчке дипломате и особље амбасада у Ираку и широм региона&qуот;.
Шта је јединица Кудс?
Кудс јединица, којом је командовао Сулејмани, у оквиру Иранске револуционарне гарде била је задужена за операције ван земље и одговарала је директно врховном вођи ајатолаху Алију Хамнеију.
Процењује је се да јединица има близу 5.000 припадника.
Ова јединица била је послата у Сирију, како би давала војне савете сиријском председнику Башару ал Асаду и наоружавала шиитске групе да се боре на њиховој страни.
У Ираку су подржавали шиитске паравојне формације у борби са Исламском државом.
Американци тврде да су јединице Кудс финансирале, обучавале и снабдевале опремом организације које је Вашингтон прогласио терористичким.
Стручњаци Међународног института за стратешке студије из Лондона тврде да су односи које је Иран изградио у региону (подршка Хезболаху у Либану, Исламском џихаду у Палестини, групама које се боре на страни Ал Асада у Сирији, активности у Ираку и Јемену) већа претња безбедности на Блиском истоку од нуклеарног програма.
„Као Ал Каида на стероидима“: Нови успон Исламске државе
Ко је нови лидер Исламске државе
Повици „Смрт Америци&qуот; на погребној поворци за иранског генерала
Оружје и санкције Ирану
Економски проблеми и међународне санкције битно су смањиле ирански увоз војне опреме, који је релативно низак у односу на остале земље у региону.
Вредност иранског увоза у области одбране у периоду од 2009. до 2018. представља тек 3.5 процената саудијског увоза у истом периоду, подаци су Међународног мировног института из Стокхолма.
Техеран војну опрему набавља углавном из Русије и мањи део из Кине.
Сједињене држава су више пута уводиле санкције Ирану од заузимања амбасаде у Техерану 1979, а последњи пут санкције су пооштрене у септембру 2019, након наводног напада иранских снага на нафтна постројења у Саудијској Арабији.
Погоршању односа претходило је одустајање председника САД Доналда Трампа од нуклеарног споразума са Ираном, постигнутог 2015. године.
Трамп је тврдио да споразум није обуставио развој иранског нуклеарног програма, нити је ограничио „агресивни&qуот; утицај Ирана у региону Блиског истока.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.14.2020)
