Српска православна црква и оптужбе за наводну педофилију: Одбијена тужба против СПЦ у Лондону
Суд је саопштио да парохија у Лондону није била адреса за тужбу, већ да су тужитељи могли уз одобрење суда, да уруче тужбу и ван јурисдикције Енглеске и Велса, директно СПЦ у Србији или Стокхолму.
Високи суд правде у Лондону одбацио је тужбу против Српске православне цркве због наводне педофилије и сексуалног злостављања коју је поднело шест тужитеља из Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске.
Овом одлуком процес пред судом у Лондону је завршен.
Суд је додао да парохија у Лондону није била адреса за тужбу, већ да су тужитељи могли уз одобрење суда, да уруче тужбу и ван јурисдикције Енглеске и Велса, директно СПЦ-у у Србији или Стокхолму.
- Тужба против СПЦ у Лондону: „Педофилија је доказана, тражи се одговорност&qуот;
- Расте број регистрованих педофила - казне често неусклађене са делом
- СОС линије: Чему то служи, а често и не ради
На рочишту на којем се одлучивало да ли је суд у Лондону надлежан у овом случају закључено је да су тужитељи направили процедуралне пропусте и пропустили рок за подношење тужбеног захтева, те да таква тужба не може бити прихваћена.
Међутим, како је наведено, и да је процедура била испоштована суд сматра англосаксонско право које се примењује у Великој Британији, не препознаје институт универзалне надлежности у грађанским парницама.
Како је појашњено, радње наведене у тужби нису почињене на територији Енглеске и Велса, а ни жртве, ни наводни починиоци немају везе са овом територијом.
Аргументи тужитеља око везе СПЦ са Енглеском заснивани на црквеном уставу према коме је „црква једна и недељива&qуот;.
По њима, СПЦ у Лондону јесте под надлежношћу Патријаршије у Београду.
Међутим, одбрана је тврдила да епархије у Српској православној цркви имају аутономију у односу на матицу.
Наведено је и то да су цркву у Лондону основали Срби монархисти избегли у току и после Другог светског рата, као добротворну организацију која се финансирала из донација.
Тек 1990. године постала је део британско-скандинавске епархије са седиштем у Стокхолму.
Суд је прихватио аргументе одбране да су епархије Српске православне цркве економски и правно аутономне у односу на Патријаршију у Београду.
Ниједна од страна није коментарисала данашње рочиште, јер следи жалбени процес око питања ко ће сносити наплату судских трошкова.
Одговорност цркве
ББЦ на српском је у априлу прошле године писао о овом случају.
Тужитељи се тада надали да ће овај поступак охрабрити црквене званичнике да „очисте редове од таквог понашања и криминалитета&qуот;, попут системске борбе против педофилије која је најављена са највиших државних позиција у Католичкој цркви.
На питања ББЦ на српском за коментар поводом овог случаја из Српске православне цркве тада нису одговорили.
„СПЦ није створила механизам да заштити младе и све оне људе према којима су свештеници били насилни и малтретирали их&qуот;, објаснио је тада предмет тужбе за ББЦ на српском Младен Кесар, адвокат тужитеља Младен Кесар.
Он додаје да се овакви случајеви нису десили „преко ноћи или једанпут&qуот;, те да у шест случајева који су предмет тужби има примера из Србије, Босне и Хрватске.
Тврдњу да се Српска православна црква већ дуго „суочава са случајевима педофилије&qуот; понавља и Бојан Јовановић, један од покретача тужбе у Лондону.
Као бивши свештеник СПЦ - јерођакон Серафим - у епархији зворничко-тузланској у Босни и Херцеговини, Јовановић је крајем 1990-тих година радио као вероучитељ у Бијељини, али и у владичанском двору пензионисаног епископа Василија Качавенде.
Качавенда је годинама уназад довођен у везу са педофилијом, о чему је Јовановић више пута јавно говорио у медијима, али и пред Синодом СПЦ, највишим црквеним телом.
Оптужбе за педофилију у СПЦ:
Одговорност појединих владика који су пријављени за педофилију у Србији до данас није утврђена пред цивилним судовима. Ова три случаја су изазвала велику пажњу јавности:
- Владика врањски Пахомије (световно име Томислав Гашић) оптужен је 2002. године за сексуално злостављање двојице малолетника. После вишегодишњег поступка, 2006. је ослобођен због застаре предмета.
- У марту 2013. године, Основно тужилаштво у Врању покренуло је предистражни поступак против Пахомија, нагон нових оптужби за сексуално злостављање. Годину дана касније, Тужилаштво утврђује да нема разлога за покретање кривичног поступка.
- Током поступака, Пахомије је остао на позицији епископа врањског, што је функција коју и данас обавља.
- Окружни суд у Новом Саду је 2006. године осудио некадашњег старешину манастира Хопово Илариона (световно Јован Мишић) на годину дана затвора због навођења малолетних дечака на „недозвољене полне радње&qуот;. Годину дана касније Врховни суд враћа процес на почетак, али суђења није било јер је предмет застарео.
- Случај бившег владика Зворничко-тузланског Василија Качавенде никада није доспео до суда. После вишегодишњих оптужби за педофилију и подвођење малолетних дечака, Качавенда подноси оставку „због болести&qуот; када у јавности доспева снимак на коме је он интиман са једним младићем.
Православне цркве далеко су од обрачуна са педофилијом како се то од недавно ради у Католичкој.
На први поглед - осим три судски недовршена случаја против владика у Србији и неколико у Грчкој - стиче се утисак да у православним црквама овакве оптужбе нису честе.
Међутим, на сајту међународне организације за подршку жртвама злостављања православних свештеника, наводи се имена више од 70 свештених лица осуђених због злостављања, и барем још толико случајева у којима постоје пријаве или само јавне оптужбе без судских епилога.
Поменута свештена лица ангажована су у углавном православним црквама у Америци, али на листи има имена и из Србије - попут Бранислава Перановића, свештеника манастира Црна Река који је 2013. године осуђен на 20 година затвора због убиства штићеника који се борио са зависности од дроге.
У изјави за Радио Слободна Европа, протођакон Љубомир Ранковић - који је 15 година радио као секретар црквеног суда - објаснио је да „црквени суд не може да суди, јер нема релевантне податке нити може да врши истрагу.&qуот;
„Може да реагује тек када добије пресуду грађанског суда. Очигледно је да су, уколико има кривице, државни судови затајили. Зато подржавам то да један међународни суд утврди чињенице и донесе пресуду&qуот;, изјавио је Ранковић.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 01.17.2020)
