Шпанија, брак и лезбејке: Револуционарке које су „превариле" цркву

Било је нечег необичног у невином лицу младожење тога дана.

Свештеник у цркви Светог Хорхеа у Ла Коруњи, у северозападној Шпанији, није видео ништа посебно, а шачица присутне родбине ништа није говорила.

Али и „Марио&qуот; и његова невеста Марсела били су жене.

• „Интерсекс није поремећај - ми смо различити“
• Први трансродни Црногорац крштен у цркви: „Нисам хтео на операцију без благослова“
• Дан када сам упознао „терапеута за преобраћање геј особа“

Било је то 1901. године, а брак између Елисе и Марселе и дан-данас је једини познати истополни брак у историји шпанске католичке цркве.

Али слатка победа овог пара над конзервативном културом Шпаније почетком двадесетог века није дуго потрајала.

Оне ће остатак живота провести у бекству од закона на два континента.

Сада ће Елисину и Марселину причу у филм преточити Изабел Коишет, чији последњи филм Књижара, са Емили Мортимер и Билом Најом, очекује премијеру у Великој Британији.

„Кад помислим на те две жене и колика им је храброст била потребна да се једна од њих претвара да је мушко, схватам да је то било невероватно одважно од њих&qуот;, рекла је за ББЦ Коишет, која је и написала сценарио.

„Била сам фасцинирана кад сам први пут чула ову причу, која готово да је постављала више питања него што је пружала одговора.&qуот;

„Не знамо шта се десило с њима на крају и како су мислиле да ће им то проћи?&qуот;

Сложени план

Елиса Санчез Лорига и Марсела Гарсија Ибеас први пут се упознале док су се школовале да постану школске учитељице у Ла Коруњи и заљубиле су се једна у другу.

Због забринутости породице око њихове везе, Марселу је мајка на неко време послала у Мадрид.

Али, према историчару Нарцису де Габријелу, који је написао књигу о овом пару, оне су на крају послате у сеоске школе удаљене свега неколико километара једна од друге у руралној Галицији - довољно близу да Елиса пешке одлази до Марселине куће сваке вечери после часова.

У једном тренутку током овог периода, пар је осмислио сложени план за њихово венчање.

Прво, разгласиле су се да су се посвађале. И Марсела, која је према Де Габријелу била трудна са дететом непознатог мушкарца, објавила је да ће се удати за Елисиног рођака.

На сцену ступа „Марио&qуот;, који се представљао као младић са породичним везама у Коруњи, али који је одгојен у Лондону у породици атеиста.

• Бармен легендарног геј бара Стонвол: Млади ЛГБТ људи у Србији треба да се држе заједно
• Како је одрастати као ЛГБТ особа ван Београда
• Икона дугиних боја - шта значе кривичне пријаве против учесника Прајда

Претварајући се да је кратко ошишани Марио у свечаном оделу, Елиса је у складу са прописима крштена и истог дана се оженила Марселом.

Де Габријел је рекао шпанском листу Ел Мунду 2011. године да се „венчање и даље сматра законитим&qуот; у грађанској евиденцији Коруње.

Изгнанство

Нажалост по срећни пар, међутим, њихов свадбени портрет завршио је на насловној страни локалног листа Ла Воз де Галисија.

Он је разоткрио њихову превару под насловом &qуот;Венчање без младожење&qуот;.

Њихова нежељена слава у јавности онемогућила је Елиси и Марсели да зарађују за живот у Галицији, тако да су оне побегле у Порто у Португалу, где је Марсела родила ћерку.

Под претњом налога за екстрадицију како би им се судило у Шпанији и после кратког боравка у затвору, пар је успео да се укрца на прекоокеански брод и да се скраси у Буенос Аиресу 1902. године.

Изгледа да се Елиса удала за богатог старијег Данца, али је он на крају одбацио њене намере као неискрене.

Након тога, за Де Габријела се пару губи сваки траг, сем мексичких новинских написа из 1909. године у којима се каже да је Елиса починила самоубиство у Вера Крузу.

„Невидљиве&qуот;

Иако су грађански бракови између геј и лезбејских парова легални у Шпанији дуже од деценије, ЛГБТ активисти из ове земље и даље тврде да данас могу да се нађу неки одјеци борбе коју су водиле Елиса и Марсела.

• Суд у Хрватској: Геј пару дозвољено да удоми незбринуту децу
• Прва Поворка поноса у Сарајеву прошла без инцидената

Инмакулада Мухика Флорес, социолошкиња, психолошкиња и директорка ЛГБТ удружења Алдарте из Билбаа, поздравља филмски пројекат као ретку прилику да се лезбејска веза учини видљивијом.

„Да је ова прича о двојици геј мушкараца, прилично сам сигурна да би била познатија&qуот;, каже она.

„Ми лезбејке буквално немамо никакве узоре у Шпанији међу политичаркама, глумицама или уметницама.&qуот;

„Чак и док је владала репресије под Франком, патили су само гејеви, док смо ми увек биле невидљиве. Тек кад смо почеле да протестујемо осамдесетих, лезбејке су почеле да постоје у Шпанији.&qуот;

Мухика Флорес каже да је правна равноправност коју геј заједница ужива у Шпанији екстремно важна за спречавање „бола који осећате кад сте неособа&qуот; - што су сигурно доживеле и Елиса и Марсела.

„Али закон не притиска аутоматски прекидач друштва.&qуот;

„И даље има људи који држе властиту сексуалност у тајности, и других који се венчавају, на пример, али осећају да од срамоте не могу да узму одсуство са посла на које имају право или из страха да ће добити отказ.&qуот;

Коишет се слаже да је тема необична, али каже да њене намере нису политичке природе.

„Истина је да има веома мало прича о женама које су биле заљубљене једна у другу. Али ово није манифест.&qуот;

„За мене је природно да пишем приче о женама; а онда ме продуценти упорно испитују зашто.&qуот;

„Никад не питају мушког режисера зашто жели да сними филм о Данкерку. Али мене су питали: 'Зашто желите да снимите филм о две жене које су се венчале у Галицији 1901. године?'&qуот;

„Дај, човече, па то је било херојски!&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.27.2020)