Sećanje na najmudrijeg pesnika sevdaha: Safet Kafedžić i njegovi besmrtni stihovi (plejlista)

"Kad ne dođem do u gluho doba, moja majka nigde da se smiri. Ruke lomi, po čardaku hoda, brige su joj teške ko sindžiri. Snaho dušo dobro se ne sprema, svađa se je čula na sokaku. Svašta biva noć svedoka nema, kavgadžije vrebaju po mraku. Žena skreće mlin na svoju stranu, zlatnom iglom svilen vezak rubi. Ne brini se on ne u zijanu, mesto mene noćas drugu ljubi. Nikad mi se ni u snu ne snilo, što mi majka kad odocnim sluti. Vazda meni od sudbine bilo što mi ženi oko