Јуратовић: Србија може у ЕУ и пре 2025, али не с оваквим медијима и институцијама
Посланик немачког Бундестага и члан Одбора за спољну политику Јосип Јуратовић оценио је да Србија има шансе да уђе у Европску унију 2025, па и раније али је указао да то није реално с постојећим односом према слободи медија, независности судства и институцијама.
У интервјуу за Н1 Јуратовић је рекао да све зависи од друштвено-политичког развоја у земљи, нагласивши да ће без обзира на економске успехе о којима се говори, одлучујуће бити да ли ће профункционисати институције.
"Ја сам дуго у процесу као посланик задужен за спољну политику и овај регион и могу да кажем да је перспектива Западног Балкана у сваком случају ту, све зависи од актера и даљег исхода политичког развоја у региону, какви су међудржавни односи, то ће бити јако битно у будућности, како ће се развити друштво и државне институције у тим државама", казао је посланик Социјалдемократске партије у Бундестагу.
Он је навео да је када је о Србији реч један, од највећих проблема питање слободе медија.
"Не могу тачно рећи где је главни проблем, али што се тиче извештаја које ми добијамо у Европи, чињеница је да су медији под јаком контролом и притиском, а то је у демократском систему недопустиво", рекао је Јуратовић.
На питање о новој методологији проширења ЕУ коју је почетком месеца усвојио колегијум комесара ЕУ, Јуратовић је рекао да у Бундестагу сматрају да "то није ништа ново".
"Што се тиче приступа Западног Балкана, логично је да нам је у интересу да се тај процес настави. То је повезано са економским развојем, али не може бити само то, битно је да упоредо функционишу и економски развој и функционалне институције, јер без функционалних институција неће бити економског развоја. Тако да се целокупна нова методологија фокусирала на развој и друштва, а и економије", навео је Јуратовић.
Казао је да притом "нема јасног датума, нема јасних циљева што се тиче тога кад и којом брзином ће се ићи у ЕУ, то зависи од актера на терену".
Поводом најава дела опозиције у Србији да ће бојкотовати изборе, Јуратовић је рекао да је то легитимно право, али да је питање шта ће се тиме добити.
"Кључно је питање шта је циљ, шта се постиже тиме. Мени то није јасно. Јасно је да ће неко уочити од споља, да друштво има одређене проблема с медијима, изборним законима, али то се мање-више зна, питање је које могућности имам ја да утичем на то. Могу закочити претприступне преговоре, али је питање опет шта сам учинио с тим што се тиче Србије. Или ће структуре рећи: 'Ми не желимо уопште у ЕУ'. Немам до сада јасан одговор, шта је циљ", рекао је Јуратовић.
За измене закона којим је неколико месеци уочи избора у Србији смањен цензус са пет на три одсто, Јуратовић је рекао да га то "подсећа на Вајмарску републику".
"Смањење цензуса утиче на изборни процес. Лично, мени је драго кад неко добије прилику да уђе у парламент. Међутим, смањивање цензуса, мене то подсећа на Вајмарску републику, на Немачку између два рата: где је био безброј партија и направиле су хаос, а онда је фалила јака рука, а знамо ко је то био... Тако да уствари, то јесте проблем, јер се траже вође, и то је највећи успех Вучића, јер је успео да се код једног дела народа покаже као вођа. И сад је потребан вођа и на супротној страни", рекао је.
(Бета, 19.02.2020)
