Корона вирус, отказ и принудни одмор: Како сачувати посао усред ванредног стања

После усвојених мера помоћи привреди, стручњаци објашњавају шта од тога помаже самим радницима.

BBC News 23.04.2020 | Марија Јанковић - ББЦ новинарк

rad od kuće — Пословни састанак од куће - боље да вам центрифуга на машини није упаљена

Дарко, Драгана и Сандра раде у приватним фирмама и од почетка епидемије сваких неколико недеља другачије раде.

Али и другачије зарађују.

Док је Влада Србије усвојила пакет помоћи привреди, њима су се радни сати и месечна примања само смањивали.

„Прво су нам смањили плату, а онда су нас послали на принудни одмор&qуот;, каже Дарко.

„Када је усвојена ова мера од државе, онда су нас пребацили на минималац, а остатак добијамо на руке&qуот;.

Драгана је четири недеље на принудном одмору, а свима у Сандриној фирми је посао смањен на 50 одсто рада, као и плата.

„Држава јесте усвојила пакет помоћи привреди, али ништа од тога не помаже директно радницима који раде у тој привреди&qуот;, каже за ББЦ на српском Марио Рељановић, са Института за привредно право.

Можда ће вам ова објашњења олакшати да одгонетнете шта до краја значе појмови попут - принудног одмора, минималца, али и пореза и доприноса који плаћа држава за разлику од оног који иде на терет запосленог - и да знате своја права.

radnici u fabrici — Радници у фабрици ипак не могу да раде од куће

Које су економске мере државе

Прва тачка подразумева пореске олакшице - да се одложи плаћање пореза на зараде и доприноса за приватни сектор током трајања ванредног стања, а најмање три месеца. Тај дуг ће ови обвезници моћи да отплате на 24 рате са почетком најраније од 2021. године

Биће одложено плаћање пореза на добит, као и пореза на имовину за правна лица и предузетнике за период од априла до јуна

Фирме које се баве хуманитарним радом и донацијама биће ослобођене плаћања ПДВ-а, пореза на додату вредност

Друга мера је директна помоћ малим привредницима који плаћају паушални порез кроз исплату у готовини три минималне зараде. Та уплата се планира за два месеца, од средине маја, како би се спречиле злоупотребе, рекао је министар финансија Синиша Мали
Подршка је намењена и онима који су добили отказ - у наредна три месеца добијаће 50 одсто минималне зараде, поред отпремнине коју по закону добијају од послодавца
Пакет помоћи привреди Владе Србије вредан је око 5,1 милијарди евра.„То је половина нашег буџета&qуот;, рекао је Мали

Која је помоћ привреди, а која радницима

Нове економске мере помоћи привреди Рељановић види као „релативно позитивне, али за послодавце&qуот;.

„Камате су смањене и предвиђен је дужи период отплате, што није лоше&qуот;, додаје он.

„Проблем је што мало од тога виде радници&qуот;.

Милош Вучковић са портала Радник.рс каже за ББЦ да им се јавио велики број људи.

„Многи су буквално били приморани да узму одмор, а неки су послати и на принудни&qуот;, каже Вучковић.

„Доста људи је и добило отказе, јавио нам се поштар коме је истекао уговор на одређено и нису му продужили, а ту је и велики број људи који су радили на црно&qуот;.

Шта стоји у Уредби

Држава је донела Уредбу о организовању рада послодаваца 17. марта.

Ипак, Министарство за рад је објавило појашњења Уредбе јер је, како кажу, дошло до „недоумица грађана Србије, односно послодаваца и запослених, у вези са њиховим правима и обавезама током ванредног стања изазваног вирусом ЦОВИД-19&qуот;.

Главне мере и појашњења су:

Апелујемо на послодавце да, уколико то природа делатности и посла које обављају дозвољава, запосленима организују рад од куће
Послодавци чија је делатност таква да није могућ овај начин организовања дужан је да своје пословање усклади са условима ванредног стања
Послодавац треба да омогући једном родитељу са дететом испод 12 година, да ради од куће, а ако то није могуће онда применити рад у сменама
Уредба послодавца обавезује да одложи службена путовања у земљи и иностранству
Послодавци су обавезни да у циљу осигурања заштите и здравља запослених и странака обезбеде све мере које се односе на хигијенску сигурност објекта и лица у складу са законом
Послодавац првенствено треба да има у виду да су нарочито угрожена лица са утврђеним хроничним обољењима и лица старија од 60 година и да посебну заштиту има родитељ детета до 12 година

Рељановић мисли да су Уредбе о раду послодаваца и економске мере „врло непрецизне и радницима јако тешко да схвате да ли су њихова права прекршена&qуот;.

„На пример, одлагање доспећа пореза и доприноса је јако конфузна и незаконита одлука, јер се одлаже доспеће у целини, а по нашем систему постоје две врсте пореза и доприноса - они који плаћа запослени и они које плаћа послодавац&qуот;, мисли Рељановић.

Порези и доприноси који плаћа запослени улазе у његову зараду и држава не може да располаже тим новцем, додаје он.

„Од 48 одсто пореза и доприноса, који се уплаћују на плату, 30 одсто плаћа запослени, а остатак послодавац.

„Највећи део онога што држава опростила је заправо узела од запосленог - испада да запослени кредитира послодавца&qуот;, каже Рељановић и додаје да би у том случају плата запосленог требало да се повећа, а не да се смањи, као и да то нису мали износи.

Други проблем, о којем је и Центар за истраживачко новинарство Србије писао, јесте пракса да послодавци који су поднели захтев за добијање помоћи не желе запосленима да исплате нето зараду јер тумаче Уредбу тако да ако исплате плате не могу да добију помоћ.

Испоставило се да фирма из Нове Вароши радницима не исплаћује целе плате да би добила помоћ државе.

„Схватили смо да уредба може да се да се интерпретира на два начина&qуот;, објашњава Рељановић.

„Из неколико различитих фирми су ме радници звали, послодавци из Београда нису желели да исплате целу зараду за март, већ су исплаћивали мање од 10.000 динара, под изговором да ће у мају месецу добити остатак, јер чекају да држава исплати помоћ&qуот;.

Рељановић објашњава да је стигао одговор Министарства финансија да послодавци могу да добију помоћ, чак и када исплате раднике у марту, али додаје да то неки и даље нису урадили.

Као додатне проблеме напомиње и да ће помоћ државе добити и супермаркети који имају много веће приходе него раније.

Шта ако сам у изолацији?

Запослени који је у самоизолацији мора да добије решење од државе о томе и има право на плату, али је она као да је био на боловању - 65 одсто.

Првих 30 дана одсуства плаћа послодавац, а од 31. дана Републички фонд за здравствено осигурање.

Ипак, право на ову накнаду немају који нису у радном односу, односно немају уговор о раду, стоји у појашњењу Министарства.

Могу ли да ме пошаљу на принудни одмор и неплаћено?

Радник може да узме неплаћено, али само ако он то жели, додају из Министарства.

Многе фирме примењују и могућност принудног одмора у трајању од 45 радних дана.

Тада радници имају право на 60 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци, с тим да иста не може бити мања од минималне зараде.

Вучковић каже да је мејл њиховог портала „препун примера људи који не знају шта да раде и које је њихов шеф на неки начин изиграо&qуот;.

„Неки људи су нам рекли да су им активирали бланко отказе, а некима је послодавац наложио да сами траже неплаћено. По закону, радник не може да добије решење о неплаћеном, ако га не тражи&qуот;, додаје он.

Све то је, мисли Вучковић, последица што „држава није конкретизовала помоћ приватном сектору&qуот;.

„Сада смо у ситуацији да су сви иначе проблеми радника у Србији увеличани лупом&qуот;, додаје Вучковић.

Могу ли да добијем отказ?

Постоји и опција отпуштања у приватном сектору, а у том случају случају због смањеног обима посла радници се проглашавају технолошким вишковима.

„То није проблем за нове послодавце, они брзо могу да прогласе раднике технолошким вишковима, али велике фирме морају да напишу програм за које мишљење дају синдикати и Национална служба за запошљавање. И морају да им исплате отпремнине&qуот;, додаје Рељановић.

Уколико послодавац не исплату отпремнину, а запосленом престане радни однос, инспектор ће вратити на рад све оне запослене, код којих послодавац није испоштовао одредбе закона, кажу у Министарству рада.

Они који добију отказ, имају право на новчану накнаду за случај незапослености.

Рељановић каже да држава за време ванредног стања неће бавити незаконитим отпуштањима.

„Питање је - шта некоме вреди што је сад отпуштен, а тек за три - четири месеца, кад се све заврши може да буде враћен на посао&qуот;, додаје Рељановић.

laboratorija — Лек за корона вирус се и даље тражи

Могу ли да ме пошаљу на обичан одмор?

Ако послодавац не може да настави са процесом рада за време трајања ванредног стања, закон му дозвољава да донесе решење о колективном годишњем одмору за све запослене, објашњење је Комитета правника за људска права Јуком, објављеном на порталу о радним правима који финансира УСАИД.

Такође, послодавац одлучује и о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију са запосленим.

Ипак, из Јукома додају да ако послодавац одлучи да ћете користити годишњи одмор у периоду ванредног стања и достави вам решење о томе - ви немате могућности да се таквој одлуци противите.

Ако поднесете захтев за коришћење годишњег одмора, закон дозвољава да послодавац такав захтев не одобри због потреба организације посла током ванредног стања.

Закључком Владе Републике Србије препоручено је послодавцима да омогуће коришћење преосталог „старог&qуот; годишњег одмора до 31. децембра 2020. године оној категорији запослених која има обавезу редовног обављања рада, односно који послове обавља у просторијама послодавца.

Каква су правила у другим земљама

У Грчкој је Влада увела мере да помогне родитељима који раде, али и предузећима - у државном сектору ће плате бити покривене у потпуности, а у приватном ће држава покрити једну трећину, а послодавац је дужан да плати остатак.

Влада Северне Македоније је донела одлуку да се радних обавеза ослободи по један родитељ деце до десет година, док не прораде вртићи и обданишта. Сви запослени у основним и средњим школама су ослобођени радних обавеза.

„У Италији је половина помоћи одређена за раднике, а половина за привреду&qуот;, каже Рељановић.

„Имамо и пример Шпаније, која је преузела потпуну контролу над свим здравственим институцијама, па и приватним и Словеније, која је донела пакет мера да сви који не могу да раде од куће имају право на 80 одсто зараде.

„Тако, 40 одсто плаћа држава, а 40 одсто послодавац.&qуот;

Енглеска је, додаје Рељановић, увела бескаматне кредите како би помогла послодавцима да издрже и задрже раднике.

Хрватски Завод за здравствено осигурање донео је одлуку да се онима који морају да остану у карантину омогући да остваре право на плату.

Када им се све одобри, од Завода добијају 2.128 куна за 14 дана, што је 280 евра.

Председник Независних хрватских синдиката Крешимир Север сматра да је то неправда коју би требало исправити јер „није праведно да појединце који су присиљени на карантин друштво кажњава малим износом накнаде&qуот;, преноси Јутарњи лист.

Из Завода су објаснили да је висина надокнаде утврђена на основу Законом о здравственом осигурању и да не може да се мења.

Запослени који сматрају да су им повређена права из радног односа, могу да се јаве Инспекторату за рад на мејл инспекција@минрзс.гов.рс или на контрола@минрзс.рс. Бесплатан број телефона Инспекције је 0800 300 307.