Najteža odluka: Surova ekonomska kriza u Venecueli prisiljava majke da se odreknu beba

„Zabranjeno je bacanje beba", piše na natpisu koji je napravio Erik Mehikano.

Ovaj venecuelanski umetnik postavio je znakove upozorenja na zidove širom Venecuele, nakon što je novorođenče pronađeno u kontejneru za smeće blizu njegovog stambenog bloka u glavnom gradu Karakasu.

Mehikano kaže da je pokrenuo ovu kampanju da bio ukazao ljudima na činjenicu da je u Venecueli „nešto postalo uobičajeno što ne bi smelo da se smatra normalnim".

Ekonomija zemlje nalazi se u velikom padu, a svaki treći Venecualac ima problem kako da obezbedi hranu koja ispunjava minimalne kriterijume hranljivosti, prema studiji koju je sproveo Svetski program za ishranu Ujedinjenih nacija.

• Kako je inflacija pojela hranu u Venecueli
• „Svaka žena treba da rodi po šestoro dece za dobrobit države"
• „Pravda je zadovoljena“ - oslobođena žena osuđena na 30 godina zatvora zbog smrti novorođenčeta

Uz kontraceptivna sredstva do kojih je teško doći i koja su mnogima preskupa, neželjene trudnoće su česte. Strogi zakoni o abortusu koji dozvoljavaju prekid trudnoće samo u slučajevima kad je majčin život ugrožen ili fetus nije zdrav dodatno ograničavaju izbore žena.

Usred ekonomske krize, jedna dobrotvorna organizacija saopštila je 2018. godine da je primetila da se broj beba napuštenih na ulici ili ostavljenih u ulazima javnih zgrada povećao za 70 odsto.

Venecuelanska vlada poslednjih godina nije objavila nikakve zvanične brojke a ministarstvo za komunikacije i vladino telo koje se bavi pravima dece nisu odgovorili na naše zahteve za komentar.

Ali socijalne službe i zdravstveni radnici koje je konsultovao BBC potvrdili su da je došlo do naglog povećanja broja napuštenih beba kao i do naglog porasta broja onih koja su data na zvanično usvajanje.

„Prečice"

Nelson Viljasmil je član saveta za zaštitu dece u jednom od najsiromašnijih kvartova u Karakasu. On objašnjava da se, suočeni sa loše finansiranim sistemom usvajanja koji je u potpunom rasulu, očajni roditelji ponekad odlučuju za prečice.

Priča o bebi Tomasu (nije njegovo pravo ime) jedan je takav slučaj. Njega je rodila majka koja je živela u siromaštvu u Karakasu i smatrala je da nije u situaciji da ga odgoji.

Ginekolog koji je bio prisutan pri Tomasovom rođenju pristao je da joj pomogne.

On kaže da to nije prvi put da je sreo majku koja je smatrala da ne može da odgoji dete. „One se gotovo uvek predomisle nakon što prvi put podoje dete", objašnjava on. „Ali ponekad se to ne desi, a onda morate da pronađete neko rešenje."

On je kontaktirao jednu od svojih pacijentkinja. U četrdesetim i željna da ima bebu, Tanja (nije njeno pravo ime) nije mogla da zatrudni.

Ona je želela da pomogne Tomasu i njegovoj majci, ali se posle nekog perioda premišljanja odlučila da ga ipak ne prihvati. Umesto toga, kontaktirala je par sa kojim je prijateljica i koji je pristao da odgoji Tomasa kao vlastito dete u svom domu u ruralnoj Venecueli.

Morali su brzo da registruju dete da ne bi izazvali pozornost, tako da je Tanja platila mito od 250 dolara kako bi zvaničnik zažmurio i naveo ime njene prijateljice kao Tomasove biološke majke.

Tomasa sada odgajaju njeni prijatelji na selu i njegova nova porodica upravo je proslavila Tomasove prve samostalne korake.

Tanja kaže da ne žali za tim što je uradila i insistira da je zaobišla zvanične kanale usvajanja za Tomasovo dobro. „Nikad nisam ni pomislila da ću uraditi bilo šta slično, ali legalno usvajanje ne funkcioniše u Venecueli i ta beba bi se napatila u državnom sirotištu", objašnjava ona.

U klopci

Tomas je usvojen uz dobrovoljni pristanak njegove majke, ali ne manjka ljudi koji iskorišćavaju očaj venecuelanskih žena.

Dok je bila trudna sa drugim detetom, Izabelin muž je umro, što je navelo Izabel (nije njeno pravo ime) da počne da razmišlja o tome da da dete na usvajanje dok je još bila trudna. „Bila sam sama i plašila sam se da neću moći da othranim bebu", kaže ona.

Poslušavši savet poznanice, odletela je na ostrvo Trinidad u Karibima kako bi se sastala sa parom za koji joj je rečeno da želi da usvoji njenu bebu.

Rečeno joj je da će njena reč biti poslednja kad je u pitanju bilo kakva konačna odluka, ali se vrlo brzo našla pod pritiskom Kolumbijke koja je ugovorila transakciju.

„Rečeno mi je da će sve biti legalno a ja se nikad nisam obavezala da ću se odreći bebe", priseća se ona. Ali jednom kad se našla u Trinidadu, „shvatila sam da sam se našla u klopci trgovaca ljudima."

„Bila sam pod stalnom prismotrom", priseća se ona. Izabel kaže da joj nije dozvoljeno da napusti kuću u kojoj je odsela i da se povratna karta za avion nazad u njenu rodnu Venecuelu koja joj je obećana nikad nije pojavila.

Razdvojeni

Nedeljama kasnije imala je prerani porođaj u trinidadskoj bolnici. Odlučila je da zadrži bebu, ali su na nju odmah izvršili pritisak Kolumbijka i čovek koji je tvrdio da je advokat.

„Rekli su mi da novi roditelji čekaju na parkingu i da moram da potpišem neka dokumenta na engleskom koja nisam razumela i da im predam moju bebu."

• Srbi u Venecueli: Maduro, Gvaido, kralj Petar, sarme i vanilice
• El Čapo - 15 jezivih stvari koje je otkrilo suđenje

Izabel je isprva to odbila, ali tokom narednih nedelja njeni tamničari su pojačali pritisak, uskrativši joj hranu, lekove i pelene.

„Na kraju sam morala da im predam sina da bih mu spasla život i da bih mogla da se vratim u Venecuelu i potražim pomoć", kaže ona kroz suze.

Uz pomoć jedne nevladine organizacije, Izabel je sada pokrenula pravni postupak da povrati sina koji se nalazi pod zvaničnim starateljstvom države Trinidad. U ovom trenutku, njoj je dozvoljeno da ga viđa samo jedom nedeljno.

Ona kaže da se neće smiriti dok njih dvoje ponovo ne budu bili zajedno.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.14.2020)