Љубомир Живков: Немачки ђак
РТВ 24.04.2020 | РТВ
ФАРКАЖДИН - Колико сам као пионир и после као члан Савеза омладине само био нехајан према ропству у којем су мој деда, уја Радица, деда Стева Курјачки провели четири године, а сад бих од фрагмената преосталих у њиховом сећању, па извитоперених у мојој глави, да замислим то време, које се посувратило и увукло само у себе: успомене на рат и саме су журиле да буду заборављене, али зар се године обнове и изградње нису исто показале као вир? Тамиш му није природна средина, али ако наиђеш на њега, јак је, и
Деда је био у логору са заробљеницима који нису били сви из војске наше краљевине, ако и није био у бараци са Французима, можда је са њима делио логорски круг, јер како би иначе тај Француз – коме су његови ваљда послали хармонику у логор, сумњам да ју је понео у војску кад је био мобилисан; или су имали музичку секцију, па је хонерица припадала Трећем рајху? – добио од неког Словена ноте и одсвирао песму “Биљана платно белеше” (деда је говорио “бељаше”):
