Prorok

Pun duhovne ja lutah žeđi Pustinjom što je mračna bila I serafim se sa šest krila Ukaza meni na razmeđi. On prstom lakim kao san Zenica mojih kosnu dan, Vidovitost mi prenu zene K'o u orlice preplašene. Moga se uha kosnu on I ispuni ga šum i zvon; Treptanje čuh u nebu sila, I anđeoskih krila let, Nemani morskih skriven svet I klijanje pod zemljom žila. On priniče uz moje usne, I jezika mi grehe gnusne, Svu brbljivost i podlost smrvi. I tada žalac mudre zmije U