Ljubomir Živkov: Susreti na drumu i drugde
RTV 05.06.2020 | RTV
FARKAŽDIN - Jedne sam večeri među večerima avgusta sedeo sa babom u Miloradovoj kafani, gde je crni patos večno mirisao na davno prosuto pivo, pio sam orandžadu, napitak čiji će prestiž docnije samo kokta na neko vreme uzdrmati, dva ili tri astala dalje sedi Joška Perjar, kome je Farkaždin u jednom trenutku njegovog dijalektičkog razvoja bio baza, i njegov brat, koga nisam upoznao, a koji je imao plave oči, što da mi je neko dotad kazo ne bi sverovo, u birtu je zatišje pred ništa, radni je dan, i mi smo
Da li su njih dvojica proslavljli neki uspešan trgovački ciklus, ili je gost zapevao naprosto zato što su se u zdravlju našli? Ja sam se kod kuma Milorada obreo da bih predrasudu o suđenoj crnookosti doveo u pitanje, i da bih čuo kako se melodija koju sam i ja znao može promeniti, kao što sadnica višnje kad je vidiš posle dve godine, olistalu mladorotku, i jeste i nije isto ono rastenie. Dvadeseti vek ušao je bio uveliko u svoju neslavnu završnicu, vozim se
