Мере током пандемије нуде пут за избегавање климатске катастрофе

 Док стручњаци упозоравају да је свет пред кључним месецима који могу предупредити климатску катастрофу, мере ограничења уведене због пандемије корона вируса нуде увид, али и наду како је могуће сузбити емисије штетних гасова, премда ће бити потребне даље драстичне промене, посебно док државе широм света покушавају да убрзају опоравак својих привреда, пишу светски медији, преноси Радио слободна Европа.

Свет има само шест месеци да промени курс климатске кризе и спречи скок емисије гасова с ефектима стаклене баште после укидања ограничења који би надвладао напоре за заустављање климатске катастрофе, упозорио је један од најистакнутијих енергетских стручњака.

"Ова година је последње време којим располажемо", рекао је Фатих Бирол, извршни директор Међународне агенције за енергију (ИЕА).

Он је за Гардијан рекао да ће следеће три године одредити курс у наредних 30 година, додајући да ће, ако не буду предузете мере, сигурно доћи до скока емисија штетних гасова, после чега ће тешко бити смањене у будућности, због чега ИЕА позива владе да осмисле одрживе пакете опоравка.

ИЕА је израчунала да владе планирају да у наредних неколико месеци потроше девет хиљада милијарди долара за спасавање својих привреда од кризе корона вируса и пакети подстицаја ове године, према Биролу, одредиће облик глобалне економије у наредне три године – емисије гасова који изазивају ефекте стакле баште мораће почети да падају нагло и трајно или климатски циљеви неће бити достижни.

ИЕА наводи да би смањење емисија угљених гасова и велике потрошње влада могле да створе јединствену прилику да свет испуни циљеве из Париског климатског споразума из 2015, указује Блумберг.

С хиљаду милијарди инвестиција у свакој од наредне три године, емисије угљен-диоксида би у 2023. могле да падну за 4,5 милијарди тона или 14 одсто укупних гасова из прошле године, наводи се у анализи ИЕА.

То би створило девет милиона радних места у низу сектора повезаних с енергетиком и погурало глобални БДП за 3,5 одсто до 2023, истиче Блумберг и указује да је ИЕА објавила анализу у време када многе државе разматрају следећу фазу подстицаја за пандемију.

Како је Ковид-19 променио светску приведу, глобални покрет за заустављање климатских промена се суочава с избором: научити лекције пандемије или пропасти, оцењује колумниста Волстрит џурнала Волтер Расел Мид, указујући и да је пандемија показала ограничења које земље треба да претрпе у смањењу емисија штетних гасова.

Мере ограничења, како наводи колумниста конзервативног листа, због корона вируса су довеле до наглог смањења емисија, с проценама да ће глобалне емисије угљен-диоксида 2020. пасти за осам одсто у поређењу с 2019, што је близу 7,6 одсто колико је према проценама УН потребно сваке године до 2030. да се може спречити повећање температуре за више од 1,5 степени.

Међутим, истиче Мид, већина мера које су довеле до пада емисија нису економски одрживе. Економска штета нанета ограничењима је била толико сурова да политички лидери траже отварање својих привреда док пандемије и даље бесни, па је тешко је замислити да ће земље широм света себи нанети толико бола да спрече будуће претње планети.

Али постоје и добре вести, оцењује колумниста америчког листа. Неће све потребне промене бити дочекане с осећам жртвовања. ЦОВИД-19 је показао да су могуће мање саобраћајне гужве.

Кампања за мање коришћење јавног превоза глобално неће решити климатски проблем, подвлачи Мид и указује да 18 одсто емисија широм света долази од друмског саобраћаја, и његово смањење за 25 одсто би донело само 4,5 одсто у односу на 7,6 одсто колико су препоручиле УН. Али то је почетак и показује пут за климатски покрет да би био успешан, закључује колумниста Волстрит џурнала.

Мада климатске промене нису застале и док је корона вирус опустошио глобалну привреду и однео стотине хиљада животе, ипак има неких добрих вести, оцењује Фајненшл тајмс и додаје да је пандемија имала велики утицај на нешто што је од фундаменталног значаја за решавање климатских промене – наше вредности.

Током мера ограничења многи су ставили приоритет на колективну безбедност у односу на индивидуалне слободе, што је антитеза култури тренутног задовољства која је довела до навика које нису добре по животну средину, наводи британски лист и истиче да су многи климатски истраживачи и активисти прилично оптимистични због промена у ставу који ће погодовати клими на дужи рок.

Планови Европске уније да до 2050. смањи емисије на нулу захтеваће радикалну промену у скоро сваком аспекту модерне привреде, оцењује Политико. Свака пословна одлука, животни избор, свака одлика европске културе – од одласка на скијање преко мечева фудбалске Лиге шампиона до француског сира – мораће да буде стављена на тест колико доприноси климатским променама.

Људи ће морати да лете мање, да једу мање црвеног меса и да више користе возове, аутобусе, трамваје и бицикле. С друге стране, додаје Политико, неке заједнице ће морати потпуно да се промене, попут оних које зависе од угља и нафте, пошто ће нестати послови повезани с фосилним горивима, а то ће теже погодити неке регионе него друге.

Захтев за солидарност међу регионима, нацијама и класама је можда најјачи аргумент зашто ће укидање емисија штетних гасова изискивати другачију Европу и зашто има потенцијал да преобликује ЕУ. Као и Нови договор у САД, Европски нови договор има потенцијал да ојача осећај заједничке сврхе и успеха, али и да помогне ЕУ да одговори на питање чему служи унија, закључује Политико.

(Бета, 19.06.2020)