Mere tokom pandemije nude put za izbegavanje klimatske katastrofe

 Dok stručnjaci upozoravaju da je svet pred ključnim mesecima koji mogu preduprediti klimatsku katastrofu, mere ograničenja uvedene zbog pandemije korona virusa nude uvid, ali i nadu kako je moguće suzbiti emisije štetnih gasova, premda će biti potrebne dalje drastične promene, posebno dok države širom sveta pokušavaju da ubrzaju oporavak svojih privreda, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.

Svet ima samo šest meseci da promeni kurs klimatske krize i spreči skok emisije gasova s efektima staklene bašte posle ukidanja ograničenja koji bi nadvladao napore za zaustavljanje klimatske katastrofe, upozorio je jedan od najistaknutijih energetskih stručnjaka.

"Ova godina je poslednje vreme kojim raspolažemo", rekao je Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA).

On je za Gardijan rekao da će sledeće tri godine odrediti kurs u narednih 30 godina, dodajući da će, ako ne budu preduzete mere, sigurno doći do skoka emisija štetnih gasova, posle čega će teško biti smanjene u budućnosti, zbog čega IEA poziva vlade da osmisle održive pakete oporavka.

IEA je izračunala da vlade planiraju da u narednih nekoliko meseci potroše devet hiljada milijardi dolara za spasavanje svojih privreda od krize korona virusa i paketi podsticaja ove godine, prema Birolu, odrediće oblik globalne ekonomije u naredne tri godine – emisije gasova koji izazivaju efekte stakle bašte moraće početi da padaju naglo i trajno ili klimatski ciljevi neće biti dostižni.

IEA navodi da bi smanjenje emisija ugljenih gasova i velike potrošnje vlada mogle da stvore jedinstvenu priliku da svet ispuni ciljeve iz Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015, ukazuje Blumberg.

S hiljadu milijardi investicija u svakoj od naredne tri godine, emisije ugljen-dioksida bi u 2023. mogle da padnu za 4,5 milijardi tona ili 14 odsto ukupnih gasova iz prošle godine, navodi se u analizi IEA.

To bi stvorilo devet miliona radnih mesta u nizu sektora povezanih s energetikom i poguralo globalni BDP za 3,5 odsto do 2023, ističe Blumberg i ukazuje da je IEA objavila analizu u vreme kada mnoge države razmatraju sledeću fazu podsticaja za pandemiju.

Kako je Kovid-19 promenio svetsku privedu, globalni pokret za zaustavljanje klimatskih promena se suočava s izborom: naučiti lekcije pandemije ili propasti, ocenjuje kolumnista Volstrit džurnala Volter Rasel Mid, ukazujući i da je pandemija pokazala ograničenja koje zemlje treba da pretrpe u smanjenju emisija štetnih gasova.

Mere ograničenja, kako navodi kolumnista konzervativnog lista, zbog korona virusa su dovele do naglog smanjenja emisija, s procenama da će globalne emisije ugljen-dioksida 2020. pasti za osam odsto u poređenju s 2019, što je blizu 7,6 odsto koliko je prema procenama UN potrebno svake godine do 2030. da se može sprečiti povećanje temperature za više od 1,5 stepeni.

Međutim, ističe Mid, većina mera koje su dovele do pada emisija nisu ekonomski održive. Ekonomska šteta naneta ograničenjima je bila toliko surova da politički lideri traže otvaranje svojih privreda dok pandemije i dalje besni, pa je teško je zamisliti da će zemlje širom sveta sebi naneti toliko bola da spreče buduće pretnje planeti.

Ali postoje i dobre vesti, ocenjuje kolumnista američkog lista. Neće sve potrebne promene biti dočekane s osećam žrtvovanja. COVID-19 je pokazao da su moguće manje saobraćajne gužve.

Kampanja za manje korišćenje javnog prevoza globalno neće rešiti klimatski problem, podvlači Mid i ukazuje da 18 odsto emisija širom sveta dolazi od drumskog saobraćaja, i njegovo smanjenje za 25 odsto bi donelo samo 4,5 odsto u odnosu na 7,6 odsto koliko su preporučile UN. Ali to je početak i pokazuje put za klimatski pokret da bi bio uspešan, zaključuje kolumnista Volstrit džurnala.

Mada klimatske promene nisu zastale i dok je korona virus opustošio globalnu privredu i odneo stotine hiljada živote, ipak ima nekih dobrih vesti, ocenjuje Fajnenšl tajms i dodaje da je pandemija imala veliki uticaj na nešto što je od fundamentalnog značaja za rešavanje klimatskih promene – naše vrednosti.

Tokom mera ograničenja mnogi su stavili prioritet na kolektivnu bezbednost u odnosu na individualne slobode, što je antiteza kulturi trenutnog zadovoljstva koja je dovela do navika koje nisu dobre po životnu sredinu, navodi britanski list i ističe da su mnogi klimatski istraživači i aktivisti prilično optimistični zbog promena u stavu koji će pogodovati klimi na duži rok.

Planovi Evropske unije da do 2050. smanji emisije na nulu zahtevaće radikalnu promenu u skoro svakom aspektu moderne privrede, ocenjuje Politiko. Svaka poslovna odluka, životni izbor, svaka odlika evropske kulture – od odlaska na skijanje preko mečeva fudbalske Lige šampiona do francuskog sira – moraće da bude stavljena na test koliko doprinosi klimatskim promenama.

Ljudi će morati da lete manje, da jedu manje crvenog mesa i da više koriste vozove, autobuse, tramvaje i bicikle. S druge strane, dodaje Politiko, neke zajednice će morati potpuno da se promene, poput onih koje zavise od uglja i nafte, pošto će nestati poslovi povezani s fosilnim gorivima, a to će teže pogoditi neke regione nego druge.

Zahtev za solidarnost među regionima, nacijama i klasama je možda najjači argument zašto će ukidanje emisija štetnih gasova iziskivati drugačiju Evropu i zašto ima potencijal da preoblikuje EU. Kao i Novi dogovor u SAD, Evropski novi dogovor ima potencijal da ojača osećaj zajedničke svrhe i uspeha, ali i da pomogne EU da odgovori na pitanje čemu služi unija, zaključuje Politiko.

(Beta, 06.19.2020)