Kao ispali iz rata, na nekom drugom svetu

Vojnička pesma Nisam ja za srebro ni za zlato plakao, niti za Dušanov sjaj. Ne bih ja rukom za carske dvore mako, za onaj bludnica raj. A šta je meni do tih mramornih dvora tučnog ponoćnog sata, što očima slepim odbijati mora, sestri sramnoj od brata? A šta je meni do velmoža u svili, sa sokolom na ruci? Otac mi je sebar što na točku cvili, a kćer mi glođu vuci. Baš ništa me za crkve duša ne boli, za silnoga cara dom. Za grčke ikone poleguša golih u robovskom hramu