Млади уметник из Ужица Стефан Лукић завршио је свој перформанс „Пут – Далеко колико ме ноге носе“

Трчећи сваки пут на другу локацију, он је позивао заинтересоване да му се придруже како би заједно направили уметничко дело. Како би скренуо пажњу на константну трку с временом, Лукић је одлучио да последњу трку трчи од свог радног места до гробља. – Трчање је некако одраз наших живота. Трчи се у име промене, протеста, свакодневно на посао, за аутобусом, у хитним случајевима по помоћ. Трчи се због авантуре, рекреације, за здраво дело и здрав дух. Овај