Филипс: ЕУ треба да ограничи дијалог Србије и Косова на годину дана

Амерички професор Дејвид Филипс, бивши саветник Стејт департмента, изјавио је да би Европска унија требало да постави рок за окончање дијалога Београда и Приштине и да Србија на крају тог процеса треба да призна Косово као суверену и независну државу у постојећим границама.

"Постављање одређеног рока може приморати стране да доносе тешке одлуке које су им потребне како би се постигао договор. Мислим да је 12 месеци разуман период", рекао је Филипс за Глас Америке.

Филипс, директор Програма за изградњу мира и права при Институту за изучавање људских права њујоршког Колумбија универзитета, казао је да би компромис подразумевао одлуку председника Србије Александра Вучића да призна да је бивши председник Југославије Слободан Милошевић "изгубио Косово због злочина које је починио".

"То је реалност коју је потребно прихватити. И на основу те реалности две земље могу живети, једна наспрам друге као независне државе, потпуно интегрисане у евроатлантске структуре", навео је Филипс, некада виши саветник Секретаријата УН и професор више престижних америчких универзитета.

Оценио је да би немогућност тренутних преговарача, Вучића и премијера Косова Авдулаха Хотија, да реше отворена питања, могла довести до суспендовања дијалога, и додао да би то могло допринети окретању Србије ка Русији и Кини.

"Ово не би требало да буде процес неограниченог трајања. Србија игра ту дужу игру, јер верује да ће Европска унија бити уморна за преговарачко поглавље 35 и да ће Србији пожелети добродошлицу без обзира на постигнути учинак у вези са њим. То, међутим, неће бити случај", додао је Филипс.

Он је рекао да "није најјасније жели ли Србија заиста да буде део Европске уније" и навео да је важно да Вучић "јасно и недвосмислено саопшти" да је Србија посвећена чланству у ЕУ.

"Биће потребно да изабере између евроатлантских интеграција и романсе коју одржава са Русијом и Кином. Уколико је озбиљан у вези интегрисања са западним земљама, онда посредник у дијалогу има утицај у процесу. Ако је, међутим, то само представа, посредници немају шансе. Дакле, разговор о практичним питањима је значајан, али након што би се председник Србије обавезао да ће бити посвећен процесу који предводи Европска унија", казао је Филипс.

Навео је да је важно да обе стране у преговорима буду флексибилне и спремне на компромис, али да је пре тога потребно да Европска унија "изгради поверење са косовском страном".

"Визна либерализација за косовске грађане прилично касни. Европска комисија требало би да стави тачку на то питање", додао је амерички професор.

Филипс је казао и да Косово треба да примени споразуме до сада постигнуте у дијалогу и да идентификује нестале на својој територији.

"Првенствено да примени споразум о Заједници српских општина, без извршних овлашћења, у складу с одредбама Устава и принципима које је утврдио Марти Ахтисари. Истовремено, Србија би требало да побољша степен поштовања мањинских права, поготово албанске мањине у Прешевској долини", навео је Филипс.

За предлог о размени територија Србије и Косова Филипс каже да је био "губљење времена".

"Изгубљене су две године у дебати о томе да ли је размена територија одржива опција. А за то време косовске власти нису биле функционалне. Тако да би ту идеју требало занемарити и поставити рок усредређен на мале кораке којима се може остварити напредак", рекао је Филипс.

Поводом предлога оптужнице за ратне злочине против председника Косова Хашима Тачија, Филипс је рекао да "није још све у потпуности јасно".

"Уколико буде отишао у Хаг да се брани од оптужби биће потребно да се повуче са места председника. Ако се, међутим, буде одуговлачило са реакцијом на потез који је повукао тужилац и читава ствар остане без било каквог епилога, онда није јасно каква ће улога Тачија бити у будућности, нити шта ће бити са идејама које је пордржавао, попут промене граница", казао је Филипс.

Он је оценио да би разговори Косова и Србије, када би били организовани "по бечком формату", могли да допринесу успешнијем укључивању САД у дијалог.

Косово и Србија су од фебруара 2006. до децембра 2007. у Бечу преговарали о статусу Косова, прво уз посредовање финског дипломате Мартија Ахтисарија кога су Уједињене нације именовале за изасланика у том процесу, а потом Контакт групе коју су чиниле дипломате САД, ЕУ и Русије, Френк Визнер, Волфганг Ишингер и Александар Боцан-Харченко.

Филипс је навео да је потребно да САД "изађу на сцену и употребе свој утицај у охрабривању страна у разговору да постигну компромис".

"Могла би да буде затражена промена структуре дијалога која би подразумевала присуство представника САД у просторији. Или би Америка могла бити укључена на дискретнији начин тако да у процес буде укључен дипломата са кредибилитетом и интегритетом", додао је Филипс за Глас Америке.

Поводом несталих и расељених лица и економских питања, што су биле теме у наставку дијалога у Бриселу 16. јула, Филипс је рекао да је од пресудног значаја утврдити судбину 1.500 особа несталих током рата, и додао да то "може помоћи изградњи поверења између две стране".

(Бета, 22.07.2020)