Filips: EU treba da ograniči dijalog Srbije i Kosova na godinu dana
Američki profesor Dejvid Filips, bivši savetnik Stejt departmenta, izjavio je da bi Evropska unija trebalo da postavi rok za okončanje dijaloga Beograda i Prištine i da Srbija na kraju tog procesa treba da prizna Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu u postojećim granicama.
"Postavljanje određenog roka može primorati strane da donose teške odluke koje su im potrebne kako bi se postigao dogovor. Mislim da je 12 meseci razuman period", rekao je Filips za Glas Amerike.
Filips, direktor Programa za izgradnju mira i prava pri Institutu za izučavanje ljudskih prava njujorškog Kolumbija univerziteta, kazao je da bi kompromis podrazumevao odluku predsednika Srbije Aleksandra Vučića da prizna da je bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević "izgubio Kosovo zbog zločina koje je počinio".
"To je realnost koju je potrebno prihvatiti. I na osnovu te realnosti dve zemlje mogu živeti, jedna naspram druge kao nezavisne države, potpuno integrisane u evroatlantske strukture", naveo je Filips, nekada viši savetnik Sekretarijata UN i profesor više prestižnih američkih univerziteta.
Ocenio je da bi nemogućnost trenutnih pregovarača, Vučića i premijera Kosova Avdulaha Hotija, da reše otvorena pitanja, mogla dovesti do suspendovanja dijaloga, i dodao da bi to moglo doprineti okretanju Srbije ka Rusiji i Kini.
"Ovo ne bi trebalo da bude proces neograničenog trajanja. Srbija igra tu dužu igru, jer veruje da će Evropska unija biti umorna za pregovaračko poglavlje 35 i da će Srbiji poželeti dobrodošlicu bez obzira na postignuti učinak u vezi sa njim. To, međutim, neće biti slučaj", dodao je Filips.
On je rekao da "nije najjasnije želi li Srbija zaista da bude deo Evropske unije" i naveo da je važno da Vučić "jasno i nedvosmisleno saopšti" da je Srbija posvećena članstvu u EU.
"Biće potrebno da izabere između evroatlantskih integracija i romanse koju održava sa Rusijom i Kinom. Ukoliko je ozbiljan u vezi integrisanja sa zapadnim zemljama, onda posrednik u dijalogu ima uticaj u procesu. Ako je, međutim, to samo predstava, posrednici nemaju šanse. Dakle, razgovor o praktičnim pitanjima je značajan, ali nakon što bi se predsednik Srbije obavezao da će biti posvećen procesu koji predvodi Evropska unija", kazao je Filips.
Naveo je da je važno da obe strane u pregovorima budu fleksibilne i spremne na kompromis, ali da je pre toga potrebno da Evropska unija "izgradi poverenje sa kosovskom stranom".
"Vizna liberalizacija za kosovske građane prilično kasni. Evropska komisija trebalo bi da stavi tačku na to pitanje", dodao je američki profesor.
Filips je kazao i da Kosovo treba da primeni sporazume do sada postignute u dijalogu i da identifikuje nestale na svojoj teritoriji.
"Prvenstveno da primeni sporazum o Zajednici srpskih opština, bez izvršnih ovlašćenja, u skladu s odredbama Ustava i principima koje je utvrdio Marti Ahtisari. Istovremeno, Srbija bi trebalo da poboljša stepen poštovanja manjinskih prava, pogotovo albanske manjine u Preševskoj dolini", naveo je Filips.
Za predlog o razmeni teritorija Srbije i Kosova Filips kaže da je bio "gubljenje vremena".
"Izgubljene su dve godine u debati o tome da li je razmena teritorija održiva opcija. A za to vreme kosovske vlasti nisu bile funkcionalne. Tako da bi tu ideju trebalo zanemariti i postaviti rok usredređen na male korake kojima se može ostvariti napredak", rekao je Filips.
Povodom predloga optužnice za ratne zločine protiv predsednika Kosova Hašima Tačija, Filips je rekao da "nije još sve u potpunosti jasno".
"Ukoliko bude otišao u Hag da se brani od optužbi biće potrebno da se povuče sa mesta predsednika. Ako se, međutim, bude odugovlačilo sa reakcijom na potez koji je povukao tužilac i čitava stvar ostane bez bilo kakvog epiloga, onda nije jasno kakva će uloga Tačija biti u budućnosti, niti šta će biti sa idejama koje je pordržavao, poput promene granica", kazao je Filips.
On je ocenio da bi razgovori Kosova i Srbije, kada bi bili organizovani "po bečkom formatu", mogli da doprinesu uspešnijem uključivanju SAD u dijalog.
Kosovo i Srbija su od februara 2006. do decembra 2007. u Beču pregovarali o statusu Kosova, prvo uz posredovanje finskog diplomate Martija Ahtisarija koga su Ujedinjene nacije imenovale za izaslanika u tom procesu, a potom Kontakt grupe koju su činile diplomate SAD, EU i Rusije, Frenk Vizner, Volfgang Išinger i Aleksandar Bocan-Harčenko.
Filips je naveo da je potrebno da SAD "izađu na scenu i upotrebe svoj uticaj u ohrabrivanju strana u razgovoru da postignu kompromis".
"Mogla bi da bude zatražena promena strukture dijaloga koja bi podrazumevala prisustvo predstavnika SAD u prostoriji. Ili bi Amerika mogla biti uključena na diskretniji način tako da u proces bude uključen diplomata sa kredibilitetom i integritetom", dodao je Filips za Glas Amerike.
Povodom nestalih i raseljenih lica i ekonomskih pitanja, što su bile teme u nastavku dijaloga u Briselu 16. jula, Filips je rekao da je od presudnog značaja utvrditi sudbinu 1.500 osoba nestalih tokom rata, i dodao da to "može pomoći izgradnji poverenja između dve strane".
(Beta, 22.07.2020)
