Neka se spremi palata Albanija!

Nekad smo se voleli Pamtim kad je komšinica Mira kupila psa. Belo, čupavo stvorenje dobilo je ime Musa. „Ne ide, Miro, pudlica pa Musa“, govorile su joj drug komšije. Mira se nije dala neko vreme, a onda je Musa postao Džeki. Posle ni to nije bilo dobro, pa je od Džekija došao Mića, pa Žika, onda Pjer, Čarli, Grof, Maks, Badi. Menjala mu je imena kad god se presvlačila za šetnju. Džeki, ovaj Musa, u stvari Čarli, je posle ko zna kojeg imena pobegao. Smučilo mu se.