Црна Гора и економија: Како су Турци освојили „мора и планине"

Готово сваки трећи страни бизнисмен кога можете срести у Црној Гори долази из Турске, показују подаци Управе за статистику ове земље.

Највише страних инвестиција је у Подгорици и Будви, а управо у овом приморском центру продавницу текстилних сувенира и летњих реквизита има Бертан.

„Дошли смо у Црну Гору због близине Турске - тамо ће увек бити део посла јер је Турска један од важних играча, не само у текстилној индустрији.

Снажна мотивација је и постојање евра као валуте - велика је предност радити и уновчавати свој посао у снажној валути&qуот;, каже овај бизнисмен уз напомену да се све што продаје прави у Турској, а дизајнира у Црној Гори.

• Коме одговара нестабилна Црна Гора
• Како се са короном бори Црна Гора, земља где је вирус најкасније стигао
• Кад српске некретнине на црногорском приморју самују

И док статистика бележи више од 3 600 предузећа чији власници имају турски пасош, црногорска Агенција за инвестиције ове бројеве посматра нијансираније.

„На тржишту је активно 300-400 привредних субјеката чији су власници турског порекла, а од тога ми озбиљним инвеститорима сматрамо четири, пет фирми које су уложиле велики капитал у Црној Гори и још педесетак који се баве туристичким услугама&qуот;, каже за ББЦ на српском Андреј Лакић из ове агенције.

У извештају Управе за статистику, који представља ситуацију у 2019. години, наводи се да у Црној Гори на другом месту по бројности послују руске фирме, а потом српске и украјинске.

Чиме Црногорци привлаче Турке?

Ако се упореди статистика која броји страна предузећа у Црној Гори у 2018. и 2019. години, долази се до закључка да се за само годину дана њихов број увећао готово за 50 одсто.

„Начин на који Црна Гора привлачи инвестиције је веома примамљив - отварање фирме уз почетни капитал од једног евра, једноставне процедуре, по девет одсто пореза на добит и доходак физичких лица, чињеница да се домаћи и страни инвеститори третирају једнако&qуот;, каже Лакић.

Он тврди да је турски капитал присутан кроз неколико кључних инвестиција.

„Имамо Зират банку која учествује у финансијском сектору, турског инвеститора који је купио хотел Фјорд у Котору што би овом граду коначно требало да донесе велики смештајни капацитет, а турска фирма Тошчелик газдује железаром у Никшићу.&qуот;

Списак мера којима црногорска влада привлачи турске и друге стране инвеститоре преклапа се умногоме са сличним пројектима влада у региону.

Турска Халкбанка послује у Србији, а њен председник Извршног одбора Кенан Бозтурк за ББЦ на српском набраја шта је то што привлачи компаније из његове земље у регион југоисточне Европе.

„Погодности у региону, релативно ниска цена рада, релативно ниска цена струје и гаса, прихватљиви нивои пореза и ПДВ-а, као и развијеност и разноврсност тржишта.

Ту су и лак приступ трећим тржиштима захваљујући трговинским споразумима, стратешки добра локација, географска и културолошка блискост и европска перспектива ових земаља&qуот;, наводи Бозтурк.

„Сукоб&qуот; квантитета и квалитета инвестиција

Колико статистика може бити варљива, најбоље се види из поређења извештаја две институције у Црној Гори.

Централна банка Црне Горе објављује податке о висини страних инвестиција, док Управа за статистику публикује податке о броју предузећа са страним власницима.

Према подацима за 2019. годину, број предузећа са страним власницима увећао се за чак 47,8 одсто у односу на 2018. годину.

Ипак, нето прилив страних директних инвестиција у истом периоду увећао се далеко мање - за 6,9 одсто.

Док су компаније са турским власницима најбројније, укупне инвестиције из ове земље су тек на десетом месту.

Кад испливају неједнакости

Када описује економску климу у региону, турски банкар Бозтурк рећи ће да је амбијент у југоисточној Европи генерално повољан.

„Власти у региону чине значајне напоре да би поправиле пословно окружење.

Ипак, и даље постоји простор за смањење бирократије и бољу примену прописа.&qуот;

• Црна Гора после короне: Како опоравити привреду
• Црна Гора и НАТО - година прва
• Шта је права слика односа Србије и Црне Горе

Црногорска Агенција за инвестиције свесна је да статистика открива неке од неједнакости које додатно оптерећују привреду.

Чак четвртина предузећа са страним власницима бави се трговином, петина је у стручним, научним и техничким делатностима, да би тек на треће место дошле фирме из области грађевине - индустрије нема ни на видику.

„То је једна од ствари за које ћемо у наредном периоду имати састанке и иницијативе, да бисмо радили на диверзификацији понуде и прелажење на секторе који су мање рањиви на спољне прилике попут пандемије.

Као кључне видимо секторе производње, где је дрвопрерада велики потенцијал Црне Горе, као и пољопривреда&qуот;, каже Андреј Лакић.

Ништа мање проблематична није ни географска неједнакост.

По нешто мање од трећине страних предузећа регистровано је у Подгорици и Будви - остатак се налази на приморју, док на северу Црне Горе нема ниједне општине која је седиште за бар један одсто страних предузећа.

„За север су важни развојни пројекти у области туризма кроз доделу економског држављанства, где би се у том делу земље градили хотели и тако привукле инвестиције&qуот;, каже Лакић из Агенције за инвестиције.

• Квиз: Колико знате о историји, култури и географији Црне Горе
• Откуд магарац пред зградом Општине Будва
• Јадран у доба короне: Како је сад на мору?

Пројекат доделе економског држављанства представља иницијативу Владе Црне Горе да страним држављанима омогући стицање црногорског пасоша у замену за инвестирање у пројекте који су означени као посебно значајни за привреду земље.

Са турским пасошем у џепу, Бертан је у Будви научио да приморје нуди велике пословне могућности, али и доноси изазове.

„Тешко је прилагодити се ритму живота обале - зима је јако тиха, а лето баш динамично па ми је било потребно времена да правилно распоредим посао током године.

Када су ми потребни делови за машине или сировине, морам да чекам - а на то нисам навикао, па сам морао и да променим концепт залиха.&qуот;

Ипак, морски живот учинио је ствари лакшим.

„Не могу рећи да су природне лепоте Црне Горе биле фактор у доношењу одлуке, али убрзо по доласку открио сам их, па и даље уживам у њима&qуот;, каже он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.30.2020)