Зашто је мит о „женском“ мозгу неспособном за науку и даље жив и здав
РТС 05.08.2020
Године 1879. Француски полимат Гистав ле Бон написао је да „чак и најинтелигентније расе садрже велики број жена чији су мозгови по величини ближи мозговима горила него најразвијенијим мушким мозговима“. Ову своју опсервацију завршио је констатацијом да је ова мањкавост толико очигледна, да нема никакве сумње у њено постојање, већ само у степен њене заступљености.
Данас је, ваљда, овај став у потпуности одбачен. Ипак, колико год им се супротстављали, ове застареле идеје се увек некако провуку у дискусију о томе зашто има мање жена научника. Нажалост, читав век након рођења Розалинд Френклин (25. јул 1920), жене која је учествовала у откривању структуре ДНК, добро је још једном се осврнути све штетне предрасуде о женским мозговима и способностима. У 19. веку страховало се да ће излагање свим напорима које захтева наука
