Ужички ковид бунт, почиње ли револуција ђубретом на споменицима

Одувек сам поносна што сам Ужичанка. Када би ме упитали зашто гласније говорим или зашто ми је стисак руке тако јак, увек би мој одговор био – зато што сам из Ужица. Ми говоримо гласно и честити смо људи. Ипак, ових ковид дана у Ужицу, све тише причамо и стичем утисак да се оно што генерације памте као честитост, није примило међу младима. Ужице је град турбулентне историје, али људи који су га градили и за њега страдали увек су били поштовани. Увек, до пре пар