ОЕЦД: Велики пад легалних мигрантских токова 2020. због здравствене кризе
Број издатих дозвола боравка је скоро преполовљен у првој половини ове године у земљама чланицама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), што је ситуација "без преседана", наводи та организација у данас објављеном извештају о утицају пандемије корона вируса на легалне миграције.
Оцењује се да ће миграција у 37 развијених земаља-чланица ОЕЦД бити "изузетно мала" у 2020. години.
"Пандемија Ковида-19 је имала огромне последице на мигрантске токове у првом полугодишту ове године", са смањењем броја новоиздатих дозвола боравка од 46 одсто, мада би тај пад могао делимично да буде надокнађен у другом полугодишту, наводи се у извештају.
Пад броја новоиздатих дозвола није изненађујући јер су границе затворене и међународно кретање је поремећено. Број придошлица, имиграната, био је стабилан 2018 и 2019 - по 5,3 милиона годишње, рекао је Жан-Кристоф Димон, шеф Одсека ОЕЦД за међународне миграције.
Ипак, утицај здравствене кризе варира знатно од земље до земље: "У много земаља ОЕЦД-а, посебно неевропских, прилив је такорећи нула, као што су Аустралија, Јапан, САД, Кореја", рекао је Димон за Франс прес.
Он је рекао да је у Европи динамика другачија, те је у Шведској пад прлилива миграната, али мањи него другде, а у Француској је пад издатих дозвола боравка веома велики посебно био у априлу, али се у јуну све вратило на ниво од прошле године.
"Укупно гледано, међународне миграције у зони ОЕЦД-а ће бити изузетно слабе 2020. године", наводи се у извештају.
У 2019. години пре број имиграната примљених из хуманитарних разлога у земље ОЕЦД-а опао је за 25 одсто, што се највећим делом приписује томе што су САД заоштриле политику досељавања.
Насупрот томе имиграција сталних радника је знатно порасла у просеку за 13 одсто, посебно у Великој Британиј где је раст био 42 одсто, затим у Финској уз раст од 29 одсто, Луксембургу за 29 одсто и у Француској од 12 одсто.
У европским земљама ОЕЦД-а, Израелу и САД, имиграната је више у сектору услуга, где су бројни неквалифкиковани радници, посебно у кућним пословима и угоститељству.
ОЕЦД посебно брине то што је пандемија изазвала велики пад кретања на међународном тржишту рада. У земљама ОЕЦД-а радници који су дошли из иностранства највише трпе од заустављања економских активности и губитака приватног сектора где их највише ради.
"Многи мигранти раде у најтеже погођеним секторима" као што су угоститељство, спремање домаћинстава, сезонски радови, и имају често привремене радне дозволе за које постоји ризик да се не обнове, наводи се у извештају.
(Бета, 19.10.2020)
