За њима ће вјекови храмати (7): Слава – страшно сунце мученика…

Са овом узвишеном мишљу, својеврсним патриотским и моралним заветом, живео је Јован Дучић све до оног суморног седмоаприлског јутра 1943. године када је у Америци, далеко од отаџбине за којом је толико чезнуо, склопио очи и окренуо леђа овом поганом и закавженом свету, тада у пламену Другог светског рата. Та мисао је била звезда водиља славног песника, великог хуманисте, мислиоца и дипломате од каријере. Требиње у срцу Ни у тим предсмртним часовима он није