За њима ће вјекови храмати (13): Под срамотом живи наше покољење…
Вести онлине 26.10.2020 | Пише: Будо Симоновић - Вести
Кад се пре равно сто девет година у Београду појавила збирчица песама „Утопљене душе“ Владислава Петковића Диса, тридесетједногодишњег несвршеног учитеља из села Заблаће код Чачка, који је седам-осам година раније напустио посао привременог учитеља у зајечарском селу Прлити и бануо на београдску калдрму, где се запослио као цариник, односно ђумрукџија, како се то у то доба звало, Јован Скерлић је на нож дочекао тај песнички првенац. Немилосрдан напад Дисов чемер Српски Бодлер Пророчки стихови Сутра –
Тадашњи врховни судија у српској књижевности загрмео је на младог, меланхоличног поету „убиственим нападом“ – како ће шездесетак година касније оценити Зоран Гавриловић: – За црну, сањалачку и меланхоличну визију Дисову није било опроштаја – каже Гавриловић и додаје да „никад дотле у својој критичарској пракси, испуњеној толиким полемикама, осудама, похвалама, Скерлић није тако узбуђено реаговао и био до те мере одбојан као што је то чинио са суморним Дисовим
