Порез у Србији: Шта треба да платите ако сте фриленсер или издајете стан на дан

Иако су представници државе Србије недавно упозорили да нико није поштеђен пореске обавезе, па ни фриленсери који раде за странце, део њих и даље би радије да не плаћа намет.

Графички дизајнер из Београда Александар признаје да не плаћа порез за хонорарни посао који обавља преко интернета.

„Знао сам да треба, али искрено, нисам ни хтео да се распитујем око тога.

„Знао сам да ако скидам 500-600 евра месечно са Пејпала (апликације за плаћање) да ме пореска неће дирати&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Тако је углавном и било све док средином октобра Пореска управа није објавила да значајан број људи који раде преко интернета за неку фирму из иностранства избегава плаћање пореза.

Упозорили су да је то законска обавеза коју би требало самоиницијативно испунити док не почну контроле и кажњавања.

• Зашто Србија губи милијарде због сиве економије - у 100 и 500 речи
• (Не) плаћање пореза и „невидљиве&qуот; измене Кривичног закона
• Можемо ли да верујемо супер-богатима да ће плаћати већи порез

Односи се на бројне онлајн услуге - не само графички дизајн, већ и развој софтвера, превођење, држање часова страних језика или промоције.

На списку су и јутјубери и инфлуенсери који зарађују од тог посла и људи који издају некретнине до 30 дана - стан на дан.

„Ми смо странцима јефтина радна снага и то је свима у интересу.

„Ако морам да платим порез, ја ћу за толико морати да подигнем цену свог рада, а то они не желе и остаћемо без посла који овде није лако наћи&qуот;, каже Ана, такође графичка дизајнерка.

Она већ три године тај посао ради спорадично - једном у три месеца и има само једног сталног клијента. Месечно заради око 350 долара.

„Нисам плаћала порез и не планирам и даље. Држава и бројни послодавци су ми остали дужни, јер у Србији ни кад си стално запослен немаш баш неке бенефите&qуот;, каже Ана за ББЦ.

Плаћање пореза је обавезно свуда у свету, па и у Србији, упозоравају порески стручњаци.

Министар финансија Синиша Мали рекао је да је спреман за договор са фриленсерима и свима онима који зарађују новац у иностранству а живе у Србији о плаћању пореза, али је поручио да „порез мора да се плати&qуот;.

У обраћању новинарима навео је да се вероватно један број њих „није снашао у свему томе&qуот; и да треба да потражи помоћ Пореске управе, а ако им то није довољно онда треба да имају пореског саветника.

На сајту Пореске управе објављена је и процедура за пријављивања и уплате пореза за физичка лица.

Физичка лица су појединци који немају фирму за ту делатност.

Додатне информације могу се добити телефоном: 011-33-10-111 или 0700-700-007, или непосредно на шалтерима „Ваш порезник&qуот; у филијалама Пореске управе.

Како то извести распетљао је Владислав Чале из књиговодствене агенције СВМ.

Чале у тексту на сајту наводи да се обавеза плаћања пореза односи на различите платформе попут Апворка (Упворк), Фрееланцер, Јутјуба, АирБНБ, Боокинг, и да за све важи да су дужни да у року од 30 дана пријаве приходе и обрачунају порезе и доприносе.

Напомиње и да обавезе важе не само и када је уплата легла у банци на текући или девизни рачун, већ и преко платформи Паипал, Паионеер, Скрилл или Вестерн Унион.

Зашто то не желе?

Александар већ годинама ради са странцима преко платформе Апворк. Иако има посао, дошао је до нивоа да од посла „из фотеље&qуот; зарађује дупло више од плате у Србији.

„Сад видим да би хтели и ретроактивно да наплаћују, али ми на памет не пада да било шта дајем&qуот;, наводи он.

Једноставно, каже, плаћање пореза му се овде не исплати.

„Рецимо, Апворк узме 20 одсто од посла, један одсто узме за пребацивање на Пејпал и још један проценат оде на пребацивање у нашу банку. Сад од тих 78 процената држава жели још 45-50 одсто.

„Значи, неко ће радити за мало више од трећине цене коју договори. Мислим да је то сулудо&qуот;, наводи он.

Јефтиније му је, каже, да паре са такозваних Скрил картица - за плаћање преко интернета - подиже у Босни, Хрватској или Мађарској.

„Успут наспем гориво, купим у маркетима, који су јефтинији него овде, све што ми треба, па ни ПДВ више нећу остављати у Србији&qуот;, наводи Александар.

Како израчунати порез?

Зависи од тога да ли сте запослени или незапослени и како сте, притом, осигурани.

Пример 1*

Ако сте запослени, онда нисте у обавези да плаћете здравствено, већ само пензионо и инвалидско осигурање (ПИО) и порез на доходак, с тим што се те дажбине не обрачунавају на читав приход - већ је пореска основица 80 одсто те суме.

• Ако је доходак био 500 евра, умањена основица за 20% је 400 евра.
• На тих 400 се рачуна 20 одсто порез (80 евра)
• На тих 400 евра се рачуна и 25.5 одсто ПИО доприноса (102 евра)
• У збиру то значи да држави иде 182 евра, а фриленсеру остаје 318, што је 63.6 одсто прихода.

Пример 2

Уколико је фриленсер незапослен, онда је обавезан да плати и допринос за здравствено осигурање.

• Ако је доходак био 500 евра, умањена основица за 20 одсто је 400 евра.
• На тих 400 евра се рачуна 20 одсто порез (80 евра)
• На тих 400 евра се рачуна и 25.5 одсто ПИО доприноса (102 евра)
• На тих 400 евра се рачуна и 10.3 одсто доприноса за здравствено осигурање (41.2 евра)
• Тада држави иде 223.2 евра, а појединцу остаје 276.8 евра, што је само 55.36 одсто

Примери са сајта Књиговодствене услуге

Зашто се сада говори о овоме?

Важећи закон је стар 20 година, али држава вероватно није имала чиновнички апарат да обради папирне пореске пријаве, одговара Владислав Чале за ББЦ на српском.

„Тек увођењем Е-пореза и преласком у доброј мери на електронску предају пореских пријава, смањила се потреба за службеницима па су се окуражили да крену у контроле.

„Досад су сви били свесни да се то ради и да је фриленс узео маха у Србији, али нису имали механизме да их контролишу&qуот;, наводи Чале.

Напомиње и да пореска обавеза не застарева пет година, а доприноси не застаревају уопште.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.28.2020)