Харри Стилес и његов чудесни утицај на мој живот
Буро 14.11.2020 | Теодора Јеремић
Кад год бих као мала била болесна довољно да ми требају антибиотици или неки витамински суплементи или гвожђе доста гадног укуса, у кући би настала тотална драма.
Све што а приори није лепо, слатко, занимљиво, забавно, није имало превише шансе и било је осуђено да остане на пола поједено или попијено или не уопште. Мама као свака мама, имала је своје логистички супер разрађене и у пракси маестрално примењене форе да на крају све то прође без много суза. Капсуле су се отварале и мешале са кашичицом меда, гвожђе сипало у омиљени сок па да се дозира током дана, витамини некако уз храну, и тако успут прође и оно најгоре да ни
