"Са не малом тугом сећам се бројних и честих сусрета са Њим"
Ало 20.11.2020 | Ало.рс/М. Ш.
Вером отачком и светом надом, коју Сам Господ по Свом обећању дарује и у слабостима људским са којима се боримо, тугом и жалошћу која нас обузимају на вест о уснућу Патријарха нашега Иринеја, молимо се и знамо да пут на који је данас кренуо, место на које одлази, јесте наручје духовног Првоначелника рода нашег, Светог Саве, а то је и близина Престола Божијег и загрљаја Пресвете Тројице, Бога нашега.
Тај пут, међутим, није започео данас. Читав свој век Блаженопочивши Патријарх је провео на том путу. Служио је ревносно у љубави ка Господу и Цркви Његовој у свим тренуцима живота својега. Тиме је, а са исто толико љубави, пожртвовања, али и скромности, служио и свом народу. У тешким и умногоме непрепознатљивим околностима савременог света и дешавањима у њему, нарочитом предањском мудрошћу и великим смирењем, суочавао се са њима, увек остајући веран оном
