Србија, сахрана патријарха и корона вирус: Могу ли верски обичаји да буду безбедни

Непридржавање епидемиолошких мера на сахрани патријарха Иринеја поново је разбуктало полемику око мера за спречавање ширења вируса корона.

BBC News 24.11.2020 | Слободан Маричић - ББЦ

asegfsef — Љубљење крста и причешће усред пандемије изазвали су бурне реакције јавности.

У најјачем таласу епидемије корона вируса у Србији до сада, питање здравствене безбедности током црквених обреда и верских обичаја поново изазва полемику.

На снимцима са сахрана патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија - обојица су преминула од Ковида-19 - видљиво је да се епидемиолошке мере нису увек поштовале, а због одређених обреда, попут целивања и причешћа, Српска православна црква поново је на мети критика.

После вести да је још један од црквених званичника који је служио опело на сахрани патријарха заражен, али и у време верских празника, поставља се питање - могу ли здравство и црква да сарађују током новог таласа епидемије?

„Кад би се мало стишале страсти унутар цркве, као и у односу цркве и друштва, мислим да би могао да се изнедри неки начин да се макар продискутује о тој теми&qуот;, каже за ББЦ теолог Јован Благојевић.

Епидемиолог Предраг Ђурић каже да „треба разумети потребу верника да се опросте са својим лидером, али се не сме заборавити јавни значај целе ситуације&qуот;.

„Имајући све у виду, јасно је да, без обзира на симболични значај догађаја, до окупљања (на сахрани патријарха) није смело да дође, чак и уз придржавање мера&qуот;, истиче он за ББЦ на српском.

Причест као извор сукоба

Патријарх Иринеј преминуо је у петак у 91. години.

Његово тело у суботу је било изложено у Саборној цркви у Београду, где је одржана литургија поводом Аранђеловдана, као и помен преминулом патријарху.

Велики број грађана у Саборној цркви је примио и причест, која се традиционално даје из исте кашике, што је протеклих месеци, у јеку пандемије корона вируса, изазивало доста буре у јавности.

„Контакт са свежим телесним течностима других особа и предметима до којих доспевају прво није хигијенски, а онда са собом носи и ризик од заражавања - не само Ковида-19, већ и других инфекција које се могу пренети пљувачком и прљавим рукама&qуот;, каже епидемиолог Ђурић.

Док наука уважава постојање обреда и њихов значај, верске заједнице морају да покажу флексибилност и да прилагоде обреде у складу са научним становиштима, сматра он.

„Улога државе је да осигура такву модификацију&qуот;, додаје Ђурић.

Из Српске православне цркве су у марту апеловали на старије од 65 година да не долазе у цркве, већ да се причест у том случају обави код куће.

Међутим, у неким случајевима ни верници ни свештеници нису одустајали од уобичајног начина причешћивања у црквама.

Због тога је морала да реагује и полиција.

„Од причешћа се за две хиљаде година никад нико није заразио, па ни свештеници који су причешћивали губавце, туберкулозне и друге оболеле од тада неизлечивих заразних болести&qуот;, изјавио је тада епископ бачки Иринеј.

Директор патријаршијске управне канцеларије Стојадин Павловић рекао је потом за ББЦ да верници због корона вируса не треба да целивају иконе, крст, свету чашу и руку свештеника.

Павловић је тада рекао да ће „црква поштовати шта држава наложи&qуот;, али је и он на питање о причешћу из исте кашичице одговорио да „тај обичај за сада остаје&qуот;.

„Кад се каже да је СПЦ до сада одбијала то да промени, треба имати на уму да најмање две епархије СПЦ другачије врше причешће током пандемије&qуот;, каже теолог Благојевић.

„Владика Димитрије, захумско-херцеговачки, даје хлеб на руку, претходно умочен у вино, или се хлеб прелива вином, а Руска православна црква је увела причешћивање из више кашичица&qуот;, наводи он.

Додаје да је потребно да се мало стишају страсти како би се нешто можда променило.

Шта је причешће?

Евхаристија или причешће, једна је од две најзначајније свете тајне цркве.

Верује се да ју је установио сам Исус Христ на тајној вечери.

„Православна црква, као и римокатоличка и англиканска, идентитет црпи из причешћа као начина сабирања и сједињења са Христом у његовом телу и крви&qуот;, каже Благојевић.

Током причешћа верници прилазе на ђаконов позив: „Са страхом Божијим и вером приступите&qуот;, и узимају хлеб и вино, тј. тело и крв Христову.

„Црква без причешћа не би могла да постоји, према схватању традиционалних хришћанских заједница&qуот;, истиче Благојевић.

Поруке

Ковчег са телом патријарха касније је пренет у Храм Светог Саве, где је поглавар СПЦ у недељу сахрањен.

Синод СПЦ је тада саопштио да ће се током испраћаја патријарха стриктно придржавати епидемиолошке мере.

„Из тог разлога, обезбеђен је директан пренос на првом програму Радио-телевизије Србије, а Свети Синод позива свештенство и вернике да умноже личне молитве за покој душе нашег драгог патријарха&qуот;, наводи се у саопштењу.

И испред Храма се окупио велики број људи, али нису могли да приђу ковчегу.

Епидемиолог Предраг Ђурић каже да све што се дешавало после смрти патријарха Иринеја може се посматрати из три угла - јавноздравственог, правног и етичког.

„Несумњиво је да окупљања у затвореном простору у време буктања епидемије, чак и када се носе маске и одржава растојање, представљају ризик, а тај ризик се значајно повећава у случају неодржавања растојања и неношења маски&qуот;, каже он.

То, истиче, не важи само за оне који не носе маске, већ и за оне који их у таквим ситуацијама носе, као и за друге особе са којим ће доћи у контакт мимо таквог простора.

„Са етичке тачке гледишта, послата је веома горка порука да закони и правила за неке не важе, а она може имати далекосежне негативне последице када је у питању поверење становништва и придржавање мера које се од њих захтева&qуот;, каже Ђурић.

Министарство здравља је претходно 6. новембра донело наредбу којом се забрањују окупљања у затвореном и отвореном простору за више од пет особа.

Благојевић истиче да „као хришћанин, има одговорност и за оне који верују и оне који не верују&qуот;.

„Мислим да би требало, без обзира шта мислили о ефикасности или неефикасности неких мера на које позивају Кризни штаб, Влада Србије, па и црква, да би требало да их се држимо&qуот;, каже он.

Важно је показати друштвену одговорност, додаје.

„И ако не због себе онда макар, што би се рекло, због мира у кући&qуот;, закључује Благојевић.

Може ли се наћи решење?

Теолог Благојевић наводи да свуда постоји опасност од заразе и да треба настојати да она буде мања, али да потенцијалне промене зависе од одлуке Сабора и Синода СПЦ.

„На првом месту да се унутар цркве строго примењују основне епидемиолошке мере - дистанца и маске - без обзира на то да ли неко мисли или не мисли да је то ефикасно.

Предлаже и разматрање модела који је применила Руска православна црква.

„Не због тога што се тиме поставља питање да ли се причешћем може пренети вирус или не, већ једноставно зарад мира у кући и показивања да смо друштвено одговорни&qуот;, сматра он.

Епидемиолог Ђурић каже да „исход треба да буде компромис између обичаја и безбедне праксе&qуот;, али да „компромис не може ићи на рачун безбедности учесника&qуот;.

„И у ванпандемијском периоду нехигијенске активности се морају избегавати, а њихов изостанак у време распламсавања пандемије је нужан&qуот;, истиче.

Селективна примена мера осим што угрожава здравље, нарушава и кредибилитет власти и и изазива револт код људи, упозорава Ђурић.

Шта кажу званичници?

hram. crkva, paljenje sveća — Паљење свећа у Храму Светог Саве

Здравствени званичници и стручњаци већ месецима упозоравају на потенцијалне здравствене ризике током верских обреда.

Епидемиолог Зоран Радовановић изјавио је раније да држава мора да спроведе закон, уместо благе форме препоруке Цркви.

„Као грађанину, мени је цивилизацијски несхватљиво да у 21. веку сви љубе у исти предмет и сви једу из исте кашике&qуот;, изјавио је Радовановић крајем марта.

Званичници су упозорили и да је сахрана патријарха Иринеја „велики ризик&qуот;.

„Такав скуп није епидемиолошки прихватљив, али је, са друге стране, то нешто што нико не може да забрани&qуот;, изјавио је Предраг Кон, епидемиолог и члан Кризног штаба.

После сахране, Кон је за ТВ Прва рекао да је, на основу онога шта је видео на телевизији, сасвим сигурно да мере нису у потпуности поштоване.

„Тачно, мере се нису поштовале свуда, али значајним делом јесу. Очигледно је да су учињени напори да се мере поштују&qуот;, рекао је Кон.

Потом је за РТС рекао да забрана окупљања више од пет особа на снази, али да је јасно да је било немогуће да се забрани испраћај патријарха, нити је то икоме падало напамет.

„Сасвим је сигурно да је било и заражавања, али то ћемо видети после недељу дана&qуот;, рекао је Предраг Кон.

Свештена лица на удару короне

Сахрана митрополита црногорско-приморског Амфилохија 1. новембра у Подгорици је изазвала бројне расправе - и тада је било доста критика због кршења епидемиолошких мера, јер велики број људи није носио маске.

Сахрани је присуствовао и Патријарх Иринеј, који је убрзо после тога био позитиван на корона вирус.

„Он је тамо отишао по својој архипастирској дужности, да молитвено испрати и сахрани свога брата христослужитеља&qуот;, изјавио је за РТС протореј-ставрофор Владимир Вукашиновић.

Вукашиновић је навео да он не спада у оне црквене кругове који негирају постојање вируса, већ истиче да „вирус постоји и да је опасан и убија&qуот;.

„Зато је обавеза свештеника да буде уз свог верника, и то не само да буде када је лепо и безбедно, него и у сваком другом моменту&qуот;, нагласио је Вукашиновић.

Од почетка епидемије, неколико високих црквених званичника је преминуло од последица корона вируса.

Епидемиолог Ђурић додаје да су „разумљиви локални обреди и потреба појединих људи да их практикује&qуот;, као и да их треба допустити „до оног нивоа када они не носе са собом ризик за пренос инфекције&qуот;.

„У сваком случају ризик је највиши за оне који су дуже време боравили у затвореном простору и у маси, а та су првенствено функционери цркве&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.25.2020)