Радош Бајић: Заточеници онлајн живота

Пише: Радош Бајић У предвечерје крсне славе палим кандило изнад иконе кућног свеца. Крстим се и молим му се да ми сачува дом и подари спокој чељади. Шапатом изговарам имена унучади, деце, снахе и зета, супруге и старог оца који ће на други дан Божића навршити деведесет лета. Ове године, први пут откад знам за себе, на крсној слави нећемо имати госте. Породица ми је, хвала Богу, бројна и на окупу, па ће нас око воштанице бити више од петоро. Маске нећемо носити,