Ровињ – понављање и сећање
Дојче веле 19.12.2020
Под неоном лебди брендирана српска мешавина – измаглица, убитачне честице из сиротињских ложишта и ко зна шта још. Смркава се рано, кафане се затварају кад се смркне. Сетим се Ровиња. Он ми зажари као далека звезда.
Те 1984. нисам био искусан путник. Медитерански предели за мене су се сводили на лета у Боки, по једну посету Дубровникуи Сплиту, и на – Макарску. Неочекивано смо тог јула одлучили да одемо до Ровиња, јер смо летовали у близини. Не сећам се ни аутобуса, ни спуштања у град. Али се неких призора јако добро сећам: Звоник цркве, око њега кровови у каскадама који се спуштају ка мору. Јарко светло смета фото-апарату моје девојке – руска Смена је први апарат којим сам
