Rovinj – ponavljanje i sećanje
Dojče vele 19.12.2020
Pod neonom lebdi brendirana srpska mešavina – izmaglica, ubitačne čestice iz sirotinjskih ložišta i ko zna šta još. Smrkava se rano, kafane se zatvaraju kad se smrkne. Setim se Rovinja. On mi zažari kao daleka zvezda.
Te 1984. nisam bio iskusan putnik. Mediteranski predeli za mene su se svodili na leta u Boki, po jednu posetu Dubrovnikui Splitu, i na – Makarsku. Neočekivano smo tog jula odlučili da odemo do Rovinja, jer smo letovali u blizini. Ne sećam se ni autobusa, ni spuštanja u grad. Ali se nekih prizora jako dobro sećam: Zvonik crkve, oko njega krovovi u kaskadama koji se spuštaju ka moru. Jarko svetlo smeta foto-aparatu moje devojke – ruska Smena je prvi aparat kojim sam
