What a life iliti kako mi je fim "Druk" vratio nadu da će sve biti okej

Sve je počelo od želje za prepunom, zadimljenom, poluilegalnom kafanom gde se ture obrću čudnim ritmom, ali takvim da ti odmah postane jasno šta zapravo znači “ne zna se ko pije a ko plaća”, a plaća se na “donesem ti ostatak sutra”, i gde izgleda svi poručuju pesme za najviše suza. Mnogo mi nedostaju ta grljenja na “ova je moja” (a ta je svaka treća), i stvarno mi teško što od toga ništa do daljnjeg, a najteže mi što ni ne znam kad će. Onda mi se odjednom išlo na