Iz zbirke Jato galebova

*** – Gde su labudovi? – Oni su odleteli. – A vrane? – Ostale su vrane. – Kuda će labudovi? Kuda i ždrali. – Zašto su otišli? – Da krila olagane. – A tata gde je? – Spavaj, spavaj, evo ga san, San na stepskom konju samo što nije. – Kuda će nas povesti? – Na labudov Don. Moj labud beli, znaš, tamo ti je… *** Plišava ko nebo dubina, I srebrne ruke dve. Časak vremena – četvrta godina: Ti i ja – sred reke Moskve. Barke su klizile, sirene jecale, Brljavio je vojnik