Nož, žica, 011
Danas 20.01.2021 | Piše: Gordana Suša
Početkom devedesetih ulaz u centralnu beogradsku ulicu, koju još pamtim pod zaboravljenim nazivom Štrafta, „krasili“ su kiosci sa četničkim džidža-bidžama, zastavama i kokardama različitih veličina i različitim predmetima oslikanim tim obeležjima, šajkače, majice, upaljači, noževi, keramičke čaše…
Treštala je muzika „sprem’te se, sprem’te, četnici“. Devastirana i prljava ulica, sa mnogo zamandaljenih prodavnica iza čijih prašnjavih stakala su se nazirali prazni rafovi i gole vešalice, izgubila je svojstvo promenade za mlade i sećam se da sam je zaobilazila godinama, jer lica ljudi koji su se muvali po njoj nisu ništa dobro govorila, naprotiv, meni su delovala preteće i zastrašujuće kao da čekaju nečiji znak da krenu u napad. I krenuli su! I nisu stali,
