Život na Kosovu: Ko plaća koje račune za komunalije

Više od dve decenije posle završetka rata, na Kosovu i dalje važi pravilo da će od mesta stanovanja zavisiti - koje račune za komunalije plaćate.

Stanovnici opština na severu Kosova - Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok - žive po drugačijim pravilima u odnosu na ostatak Kosova, a na adrese im stižu i značajno drugačiji računi.

Ipak, ono što se u najvećoj meri promenilo i objedinilo jeste - valuta.

Evro je jedina zvanična valuta na Kosovu, pa se gotovo svi računi isporučuju sa iznosima u evropskom novcu.

Oni koji se isporučuju u dinarima - uglavnom se i ne plaćaju.

• Zašto se ne razumeju Srbi i Albanci na Kosovu
• Čije su Gazivode
• Sava Janjić: „Nismo primetili promenu posle Vašingtonskog sporazuma"

Stanovnik Prištine

Seljim Demoli ima 73 godine i nekadašnji je rudar u rudniku Stari trg koji je morao da napusti početkom devedesetih godina prošlog veka.

Njegova današnja penzija mala je da pokrije sve izdatke.

„Kada platim sve komunalije, za koje prvo moram da izdvojim, često mi ne ostane za lekove".

„Ako se struja ne plaća, brzo dolaze da iseku struju, a ponovno priključenje je vrlo skupo", kaže Demoli za BBC.

Domaćinstva u Prištini struju plaćaju oko 50 evra mesečno, mada zimi troškovi za električnu energiju idu i do 70 evra, uglavnom zbog grejanja.

„Voda bude 15 evra, pa kad se doda smeće i kanalizacija, a penzioneri nemaju nikakve popuste, budu zaista ogromni troškovi", kaže Demoli.

Naplatom vode bavi se regionalna kompanija nadležna za Prištinu, dok troškovi odnošenja smeća iznose oko pet evra i plaćaju se direktno opštini.

Ukoliko u stanovima postoji centralno grejanje, cena je oko 80 evrocenti po kvadratu.

Fiksni telefon mnogi su ugasili ili ga nisu ni uvodili posle ratnih sukoba, a u Prištini se o toj mreži stara Telekom Kosova.

Stanovnica Severne Mitrovice

U sandučićima stanovnika Severne Mitrovice stižu dve vrste računa - oni koji se plaćaju, i oni koji se samo čuvaju.

„Moja porodica plaća telefon i internet što plaćaju gotovo svi na severu, dok ja plaćam i smeće, ali mislim da sam tu u manjini.

Struju ne plaćam iako računi stižu, ali oni su često veoma različiti, ne poklapaju se dugovanja - ne znate da li se to igde beleži, da li bi se plaćanje smatralo otpisom duga", kaže Mirjana Milutinović iz ovog grada.

Računi za struju stižu od firme Elektrokosmet koja je deo Elektroprivrede Srbije i na njima se uredno popisuju dugovanja za prethodni period - ali ova kompanija nema načina da dugove i naplati.

Ova Mitrovčanka kaže i da nikada nije dobila račun za vodu.

„Često vesti budu da u Mitrovici i Zvečanu nema vode zbog dugovanja, a mi, uprkos tome što je napravljen regionalni vodovod za četiri opštine na severu Kosova, dobijamo vodu iz južnog dela.

„Sve se podigne na politički nivo, mada ta isključenja traju jedan dan i onda se sve vrati na staro."

• „Jezero Tramp“ - šta sve na Kosovu nosi američko ime
• Razglednica iz Prištine
• Koliko se danas razumeju Srbi i Albanci i da li novi rečnik može da pomogne

Mirjana Milutinović kaže da se gotovo svake godine najavljuje da će plaćanje računa postati obaveza, ali se ništa konkretno ne desi.

U decembru 2020. godine ponovo je otvoreno pitanje snabdevanja severa Kosova strujom, kada je celokupni energetski sistem prešao u ruke kosovskog operatera, ali se ta promena nije odrazila na obaveze domaćinstava - za sada.

„Tačno je da mnogima odgovara da ne plaćaju komunalije, ali je jasno i da nije napravljen sistem koji bi vas uveo u regularne obaveze.

„Ljudi su svesni da će jednom te stvari morati da se plaćaju, svi znaju da to nigde na svetu nema, ali najviše ih plaši da će morati da se izmire sva dugovanja retroaktivno - svi se nadaju ili retroaktivnom otpisu dugova ili da Srbija pokrije ta dugovanja."

Računi koji se redovno plaćaju stižu iz ćerke-firme Telekoma Srbija.

Naplatom troškova za fiksni i mobilni telefon, kablovsku televiziju i internet na severu Kosova bavi se kompanija „mts d.o.o." koja posluje po zakonima Kosova, pa računi i u Severnu Mitrovicu stižu u evrima - iako je u gradu većinu stvari moguće platiti i u dinarima.

Stanovnik Parteša

Gradimir Živković živi u selu Donja Budriga koje je, po planu nekadašnjeg mirovnog pregovarača Martija Ahtisarija, deo tada formirane opštine Parteš.

Većinski naseljeno srpskom zajednicom, račune dobija uglavnom iz Prištine.

„Obavezno plaćamo struju kosovskoj kompaniji.

„Računi stižu mesečno i, ako dug pređe 100 evra, dolaze da je iseku", kaže on za BBC na srpskom.

Za razliku od severnog dela Kosova, u enklavama južno od Ibra plaćanje računa je obavezno.

„Kad je počinjala naplata, bilo je problema - mi smo mesec dana bili bez struje, imali smo sukobe sa KFOR-om i policijom.

„Tad je napravljen dogovor da za sve one koji redovno počnu da plaćaju, poništavaju im se dugovi - ali sada nam se na računima pojavljuju neka stara dugovanja od hiljadu ili dve hiljade evra, mada još niko ne insistira da se to plati."

Zbog svega toga, sve su veće i razlike u tome koliko se može uštedeti na komunalijama.

„Na severu ne plaćaju ništa, a primanja imaju veća od nas.

„Svi mi koji smo radili u privredi smo na minimalcu koji nije povećavan, a dažbine moraju da se plate."

Živković dodaje da u njegovom selu nema vodovoda, pa ni troškova za vodu, ali da se odnošenje smeća plaća opštini Parteš.

„Ranije su nas uslovljavali da ne možemo da registrujemo automobil ako nismo platili račune za smeće ili poreze, ali sada samo traže taksu od 10 evra."

U eri mobilne telefonije, stanovnici Parteša većinom račune plaćaju kosovskoj kompaniji u vlasništvu Telekoma Srbija, „mts d.o.o", mada često imaju i broj kod jednog od dva kosovska operatera mobilne telefonije - „Valja" i „Ipko".

Fiksna telefonija i na jugu Kosova, iz različitih razloga, polako odlazi u istoriju.

„Telefone smo imali pre rata, ali to ne funkcioniše posle rata jer su nam kablovi presečeni.

Tamo gde kablova ima, računi se plaćaju Telekomu Srbije", kaže Živković.

Možda će vas zanimati i priče o sporazumu iz Vašingtona:

• Ovalna soba i Niske strasti: Uvreda Srbije ili „pogrešno protumačena” kritika Amerike
• Šta su dobili Srbija i Kosovo, a šta Ričard Grenel
• Šta je Hezbolah i zašto se našao u vašingtonskom sporazumu
• Otkud u vašingtonskom sporazumu o Kosovu srpska ambasada u Izraelu

Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.21.2021)