Како смо братство и јединство претворили у мржњу и неслогу
КСКСЗ магазин 05.02.2021 | Игор Белеш
Роман у наставцима: „Од Вардара па до Хаага“ (4)
Године 1962. Рајка и ја добили смо сина Бранимира, а наша љубав је била на врхунцу, да више од тога није могла. Имао је част да спава у расклиманој дрвеној колијевци мог дједа Мустафе. Али част као част му и није баш пријала. Дерњао се сваки пут кад би га у њу ставили. Требало ми ваљда одмах тад бити јасно како неће тај у Јаоворлаку дуго остат. Ал' бабина љубав је бабина љубав, а ја се и сад надам како ће се појавити на овим, ту, бијелим вратима и рећ’:
