Дејан Стојиљковић: Одломак из романа “Последња ружа Бајине баште”

Одложио је књигу у страну, накашљао се, поправио набор на сакоу, тик поред значке на којој су се златна слова ДСС спајала са бојама српске тробојке и ушао у канцеларију свог шефа. Високи Председник се играо са својим мачкама. На столу је био Кјеркегор. А у чаши кајсијевача. У ходнику је чекао књижевник. „Онај писац чека на пријем.“, рече Петровић. „Који?”, подиже обрве Високи Председник. Мудре очи визионара заискрише иза дебелог стакла социјалки. “Има их много.“