Последња, необјављена Десанкина песма
Политика 11.02.2021
Овако нешто, у потоњим часима стварања, из одморишта „Серво Михаљ” у Врњачкој Бањи, средином септембра 1992. године, могла је да пошаље само она ‒ Десанка Максимовић
Сад сам мирна Сретох пркосна момка народности која наш род не воли и тлачи, која се насиљем уме да јуначи, момка друге вере, крви и кости. Али ја брзо све то премостих, људскост је у мени оживела јаче, не хтедох да га са злим изједначим, лакше ми је кад опростим. Пружих му руку другарски, весела, као да је момак из мојега села, унук које од познатих ми жена. Осмех пријатељски био је доста ‒ као над понором уже висећег моста: растасмо се ко два Албанца, два
