Проста душа словенска (1): Нераскидива веза са Београдом
Вечерње новости 28.02.2021 | Весна Пантелић
ПРИЈАТЕЉИ ме углавном зову Ђоле. Непријатељи ме не зову. Али не зовем ни ја њих. Па ко дуже издржи. Ишао сам у гимназију, али нисам матурирао. Студирао сам географију, али нисам дипломирао. Војну обавезу сам регулисао, у целости, нисам осуђиван, ни кривично гоњен, и нисам био члан Савеза комуниста.
Убрајају ме у првих пет кантаутора у нашим земљама, али у нашим земљама има таман толико кантаутора, да, како год окренеш, мораш бити међу првих, и јединих пет. Професионалних успеха имао сам, хвала на питању, а један од тих, на самом домаку историје, је и Последња југословенска турнеја у мају 1990. Последња југословенска, не моја. Овако би се незнанцу представљао Панонски морнар (који је остао без мора), велики песник и музичар од два-три акорда ("јер ни не
