Зимбабве (3): Бели стуб водене прашине
Данас 11.03.2021 | Пише: Соња Лапатанов
Дописница Већ са терасе хотела у коме сам одсела, чула сам у даљини потмулу грмљавину, и видела огромни бели стуб „водене прашине“, налик неком великом духу из лампе, који се пропињао увис. Водич ми је рекао да будем стрпљива, јер ће водени стуб убрзо променити боју.
И збиља, у смирај дана, одлазеће сунце обојило је водену прашину најлепшим ружичастим тоновима. Када је пао мрак, чула се само далека тутњава и по неки звук који је допирао из оближње џунгле. Била је то права симфонија за мој предстојећи блажени сан. Сутрадан сам кренула пут Националног парка Викторијини водопади, који се налази на Унесковој листи светске природне баштине. Не без разлога, јер водопади представљају лепоту која импресионира, призор који одузима
