Песма је говор душе
Вести онлине 13.03.2021 | Рада Рајић Ристић - Вести
Мало и стидљиво паче претворило се у прекрасног лабуда. Ово поређење могло би да се храбро и без претеривања припише Божици Боби Недељковић, нашој познатој уметници која живи и ствара у Госауу недалеко од Сент Галена. Одрасла на обронцима Хомољских планина, са два језика у души и гласу, влашким и српским, почела је да пева и на једном и на другом, без разлике и преференције, осећајући их оба својим. Иако су потпуно различити, један неолатинског, а други словенског порекла, ипак су њени, без њих,
Боба је пре 56 година рођена у малом влашком месту Лесковцу, надомак Петровца на Млави. Тамо је и одрасла. – Мајка Љубинка и отац Радмило, бака Алексија и деда Војислав били су пресудни за мој лични духовни развој, као и значајна удаљеност моје куће од свих осталих. То је кућа на брежуљку изнад које се уздизала храстова шумица (забран), а повише њега наш виноград, са чије сам највише косине могла са дедом да посматрам хоризонт и сва остала села шћућурена крај
