Izrael, politika i Netanjahu: Premijerova borba da ostane na vlasti - s kim će u koaliciju

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu mogao bi da se bori da obezbedi dovoljno mesta u parlamentu da bi ostao na vlasti, pokazuju nepotpuni rezultati izbora.

Sa skoro 90 odsto prebrojanih glasova, njegov desničarski blok je na putu da osvoji 59 mesta - dva manje od potrebne većine u izraelskom parlamentu, Knesetu.

Iznenađujuće, arapska stranka, za koju se predviđa da će dobiti pet mesta, mogla bi da bude tas na vagi.

Konačni ishod će, između ostalog, odrediti tok izraelskih odnosa sa Palestincima.

Arapska stranka Ram nije saopštila da li će podržati Netanjahua - neprirodnog saveznika - da formira vladajuću koaliciju ili će podržati one iz bloka partija koje bi se protivile da on ostane na funkciji.

Predviđa se da će protivnici Netanjahua osvojiti 56 mesta, prema najnovijem brojanju glasova.

Iako bi im podrška arapske stranke Ram mogla dati većinu, oni su vrlo programski različiti i podeljeni i malo je verovatno da će moći da se dogovore da rade zajedno.

Ako nijedan blok ne uspe da obezbedi većinu, zemlja bi mogla da se suoči sa čak petim izborima od 2019.

• Skupi pokloni, mediji, mito: Za šta je optužen premijer Izraela
• Kosovo otvorilo ambasadu u Izraelu - zašto je to važno
• Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati postigli istorijski dogovor

Ovo glasanje mnogi su videli i kao referendum o radu premijera Benjamina Netanjahua.

Izbori su održani nedugo pošto su u Izraelu ukinute mnoge mere u borbi protiv korona virusa i dve nedelje pre nastavka suđenja Netanjahuu po optužnici za korupciju.

Premijer je negirao te optužbe i tvrdi da su one politički motivisane.

Netanjahuova kampanja bila je usredsređena na kampanju vakcinacije protiv Kovida-19, po čemu je Izrael vodeća zemlja u svetu, kao i na njegov diplomatski uspeh u normalizaciji veza sa arapskim zemljama.

Prethodna tri izborna ciklusa nisu donela jasne pobednike, a u decembru prošle godine kriza je prevaziđena formiranjem vlade nacionalnog jedinstva.

Od prošlih izbora u martu 2020, Izrael je tri puta praktično zatvaran zbog pandemije Kovida-19.

Protivnici Netanjahua su ga optužili da na loš način rukovodi zemljom u vreme krize.

Ipak, privreda je prethodnih nedelja ponovo počela da radi, a broj zaraženih je u stalnom padu.

Netanjahu tvrdi da je za to zaslužan brz i efikasan program masovne vakcinacije.

Šta pokazuju nepotpuni rezultati?

Izraelski izborni sistem, oblik proporcionalne zastupljenosti, čini gotovo nemogućim da pojedinačna stranka pobedi na izborima.

Prema Centralnoj izbornoj komisiji, premijerova desničarska stranka Likud do sada je osvojila 24,2 odsto glasova, a centristička stranka Ješ Atid glavnog opozicionog lidera Jara Lapida je druga sa 13,9 odsto.

Izraelski mediji izvestili su da će prebrojavanja rezultirati time da Likud dobije 30 od ukupno 120 mesta u Knesetu, a Ješ Atid 17.

Politički saveznici Netanjahua, ultraortodoksne jevrejske stranke Šas i Ujedinjen Judeizam Tore, predviđa se da će dobiti devet, odnosno sedam mesta; centristička partija Plavo-belih ministra odbrane Benija Ganca osam; Laburistička stranka levog centra i nacionalističke stranke Jamina i Jisrael Beitenu po sedam.

Savez arapskih stranaka Združena lista, stranka Nova nada bivšeg saveznika Netanjahua Gideona Sara i krajnje desničarski savez Religijski cionizam trebalo bi da dobije po šest mesta, a levičarskoj stranci Merec i Ram po pet.

Ko bi mogao da uspostavi ravnotežu?

Ako nijedan od dva bloka ne obezbedi funkcionalnu većinu, Izrael će se suočiti sa novim izborima.

Ova svojevrsna politička paraliza države traje od aprila 2019, kada je Likud osvojio najviše glasova, ali nije uspeo da formira vladajuću koaliciju.

Konačni izborni rezultati trebalo bi da budu objavljeni kasnije ove nedelje, ali čini se da će i Netanjahu i njegovim rivalima biti potrebna podrška Jamine i(li) Rama da bi osigurali većinu.

Ram se ranije ove godine odvojio od Zajedničke liste delom i zbog toga što je Ramov čelnik Mansur Abas rekao da je otvoren za saradnju sa Netanjahuom na zadovoljavanju potreba izraelskih arapskih građana, koji čine oko 20 odsto stanovništva.

U intervjuu u sredu ujutro, Abas je rekao je da neće isključiti pridruživanje bilo kojoj koaliciji.

„Nismo u ničijem džepu. Spremni smo da stupimo u kontakt sa obe strane", rekao je izraelskoj radio stanici 103FM.

Arapska stranka nikada nije učestvovala u izraelskoj vladi i one ne dele desničarsku ideologiju Netanjahua.

Jaminu predvodi Naftali Benet, bivši ministar odbrane, sa kojim Netanjahu ima složene odnose.

Poput Abasa, Benet nije najavio na koju će stranu prevagnuti.

„Učiniću samo ono što je dobro za državu", rekao je on posle glasanja u utorak uveče.

Zašto je ishod izbora važan?

Konačni rezultati utvrdiće ko je zadužen za jednu od najmoćnijih zemalja u regionu, državu koju SAD smatraju jednim od najvažnijih saveznika.

Sledeća vlada će takođe oblikovati odnose sa Palestincima i arapskim zemljama.

Netanjahu se protivi vrsti punopravne nezavisne države koju Palestinci traže na Zapadnoj obali, koju okupira Izrael, i podržava jevrejska naselja na Zapadnoj obali i okupiranom istočnom Jerusalimu.

Prema međunarodnom pravu, naselja se smatraju ilegalnim, mada Izrael to osporava.

Eventualna centristička ili vlada levog centra imala bi veće šanse da pokuša da oživi zaustavljene pregovore sa Palestincima i razmotri teritorijalne ustupke u zamenu za mir.

Ishod izbora bi takođe mogao da utiče na suđenje Netanjahuu zbog optužbi za korupciju, koje bi trebalo da bude nastavljeno za dve nedelje.

Analitičari sugerišu da bi desničarska vlada mogla da pokuša da blokira nastavak suđenja.

Premijer negira bilo kakva nedela.

Netanjahu je na vlasti od 2009, a prethodno je i krajem devedesetih tri godine obavljao funkciju premijera.

Od osnivanja države 1948. godine, Izrael su često vodile koalicione ili vlade narodnog jedinstva.

---

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.24.2021)