Dragojlović: Država u kojoj nema vladavine prava ne može da postane član EU
Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (NKEU) Nataša Dragojlović izjavila je danas da najnoviji Izveštaj Evropskog parlamenta (EP) o Srbiji ukazuje da su evroparlamentarci dobro upoznati sa nesprovođenjem obaveza Srbije po svim poglavljima i oblastima kada su u pitanju evrointegracije.
Dragojlović je agenciji Beta kazala da na bazi izveštaja EP, kao i prethodnih izveštaja Evropske komisije, sve članice Evropske unije grade politiku prema Srbiji i od toga zavisi da li ćemo otvarati nova pristupna poglavlja i da li ćemo prema novoj metodologiji imati pristup evropskim fondovima ali da će i prema tom novom pristupu naglasak biti na političkim kriterijumima i vladavini prava.
"Bez slobodnih izbora nema demokratije. Država u kojoj nema vladavine prava i podele vlasti, nije država nego neki provizorijum. Takva država ne može da postane članica EU. To važi za sve države kandidate i važilo je oduvek", naglasila je ona.
Na pitanje Bete, da li se može očekivati da će vlast u Srbiji uzeti u obzir preporuke iz Izveštaja EP, obzirom da u poslednjih godinu i po dana nije otvoreno nijedno poglavlje, Dragojlović je rekla da ne očekuje da će ovaj izveštaj obezbediti političku volju kod predstavnika vlasti za ispunjavanje obaveza Srbije ka članstvu u EU.
"Nisam optimista. Ova vlast deklarativno nije odustala od evrointegracija, ali je jasno, po reakcijama političara na ovaj izveštaj, da ne razume šta znače demokratija i vladavina prava i za funkcionisanje i za ugled neke države", istakla je ona.
Upitana da li će vlast razrešiti afere koje su naveli evroparlamentarci, kao što su Jovanjica, Savamala, Krušik i Telekom, Dragojlović je kazala da će predstavnici vlasti tvrditi da su sudski postupci u toku.
"Srpska napredna stranka (SNS) ima podršku 63 odsto glasačkog tela. Kada su pre devet godina došli na vlast obećali su beskompromisnu borbu protiv mafije i korupcije. Međutim, mi u ovom trenutku nemamo rešene slučajeve visoke korupcije i organizovanog kriminala, a na tome se vidi da li postoji vladavina prava, nezavisno pravosuđe, sloboda i zaštita novinara i institucija koje to garantuju bez obzira ko je na vlasti. To je za devet godina moralo da se obezbedi", navela je koordinatorka NKEU.
Dodala je da na primerima borbe protiv korupcije i kriminala, EU ocenjuje da li u državi postoji policijski, tužilački i pravosudni sistem, i da od toga zavisi da li je neka država spremna da primenjuje princip vladavine prava.
"Od svih zemalja kandidata za članstvo u EU se očekuje da dokažu da su sposobne da se izbore sa organizovanim kriminalom i korupcijom, kako bi time dokazali da imaju nezavisno pravosuđe. Ako ne postoji nezavisno pravosuđe, onda ne može da se razgovara o otvaranju nijednog drugog poglavlja", istakla je Dragojlović.
Na pitanje Bete, da li ima utisak da nasuprot izveštajima EP vodeći evropski lideri poput Emanuela Makrona ili Angele Merkel nemaju primedbe na politiku koja se vodi u Srbiji kada je u pitanju vladavina prava, Dragojlović je kazala da su pojedine članice EU "patentirale" i primenile u praksi model "stabilokratije" na Zapadnom Balkanu.
"Neko je zaključio da na Zapadnom Balkanu demokratija nije moguća i da je zbog toga bolje primeniti princip stabilokratije. To je velika greška", ocenila je ona.
Ne mogu da verujem, naglasila je Dragojlović, da bilo ko od evropskih zvaničnika može da podržava kriminal i korupciju na Zapadnom Balkanu, pa i u Srbiji.
"Pa toliko je novca i tehničke pomoći EU je uložila upravo u borbu protiv tih pojava i jačanje institucija. To što smo mi izloženi tabloidnoj komunikaciji, povišenim tonovima i govoru mržnje, ne znači da treba da očekujemo od diplomata i zvaničnika da tako razgovaraju. Nije realno da neke druge države ili EU postavlja i smenjuje vlade po Zapadnom Balkanu", zaključila je Dragojlović.
U Izveštaju Evropskog parlamenta koji je juče usvojen sa 538 glasova "Za", dok je protiv bilo 69 i uzdržanih 79 poslanika, ističe se da su napadi na novinare i nevladine organizacije u Srbiji neprihvatljivi.
Ističe se i da Srbija imanajmanju stopu usklađenosti sa spoljnom politikom EU i da se to mora promeniti.
Očekuje se da međustranački dijalog oko izbornih uslova bude ključan za napredak po pitanju kvaliteta političke utakmice i demokratije.
Navedeno je da je važno postići sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.
Posebno je naglašeno da Srbija ceo postupak ka uključivanju u EU može ubrzati samo ako se sprovedu ključne promene, utvrđene u novoj metodologiji proširenja, vezane za uvreženje vladavine prava i temeljnih sloboda.
Ocenjeno je da bi Srbija trebalo da otvori neko novo poglavlje u pregovorima s EU još tokom ovog semestra, uz opasku da se od srpskih vlasti očekuje napredak u nezavisnosti sudstva i bitki protiv korupcije i organizovanog kriminala.
(Beta, 26.03.2021)
